Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3272/2021 od 02.12.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1876/2018 od 25.02.2021. godine u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, tužilja se paušalno poziva, a bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije zakonski razlog za taj pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je stupila na sudijsku funkciju 01.01.2010. godine u Osnovnom sudu u Nišu na osnovu objavljenog oglasa, kada je sa porodicom imala prebivalište u ... . Rešenjem predsednika Osnovnog suda u Nišu od 05.12.2013. godine tužilji je prestalo pravo na naknadu troškova za odvojen život počev od 21.11.2013. godine, a rešenjem od 25.01.2014. godine prestalo joj je pravo na naknadu troškova smeštaja i pravo na naknadu troškova posete porodici sa danom 11.02.2014. godine. Tužilja se zahtevom od 26.12.2016. godine obratila Osnovnom sudu u Nišu radi priznanja prava na naknadu troškova prevoza radi posete porodici i naknade troškova smeštaja, pozivajući se na odluku Ustavnog suda od 26.05.2016. godine (kojom je utvrđeno da odredbe člana 16. stav 4. i 5. Zakona o izmenama i dopunama zakona o sudijama, kojima je propisano da pravo na naknadu za odvojeni život od porodice imaju sudije sudova republičkog ranga i sudije apelacionih sudova nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom). Rešenjem od 30.01.2017. godine zahtev tužilje je odbijen. Tužilja nije naknadno podnosila zahtev za naknadu troškova za odvojen život. U periodu od 16.08.2010. godine do 03.07.2015. godine tužilja je bila prijavljena u Nišu, na adresi ... broj .., a u periodu od 03.07.2015. godine pa na dalje na adresi ... broj .. . Na istim adresama i u istom periodu bio je prijavljen član porodice tužilje BB, dok su ostali članovi porodice VV i GG bili prijavljeni na adresi ... u Nišu, počev od 03.07.2015. godine. Tužilja ne poseduje nepokretnost na područuju Grada Niša. U toku prvostepenog postupka tužilja se pozivala da je sa vlasnikom stana u ulici ... broj .. zaključila ugovor o zakupu, koji nije dostavila Osnovnom sudu u Nišu, a nakon preseljenja u stan u ... sa vlasnikom je zaključila usmeni ugovor o zakupu. Tužilja nije dostavila dokaze o putovanju radi posete porodici u utuženom periodu, suprug tužilje je u početku putovao zbog posla, a sada tužilja sa porodicom živi u Nišu. Veštačenjem je utvrđena visina traženih potraživanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila naknadu štete za odvojeni život za period od novembra 2013. godine do 31.07.2019. godine, troškove smeštaja od 25.01.2014. godine do 30.09.2019. godine i troškove prevoza na relaciji ... – Niš od 11.12.2014. godine do 30.09.2019. godine.

Odredbom člana 5. stav 1. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 44/08 prečišćen tekst) propisano je, između ostalog, da pravo na naknadu troškova privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto, gde spadaju troškovi odvojenog života od porodice, ostvaruju izabrana lica shodnom primenom odredaba Uredbe Vlade kojom se uređuje naknada troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika, osim odredaba kojima su utvrđeni posebni slučajevi u kojima državni službenik ili nameštenik nema pravo na naknadu troškova za odvojeni život od porodice. Ovo je norma koja upućuje na Uredbu o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 98/07-prečišćeni tekst), kojom je u članu 45. propisano da se državnom službeniku i namešteniku, zbog privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto rada, nadoknađuju troškovi selidbe, troškovi poseta porodici i troškovi odvojenog života od porodice. Ova uredba je novelirana, pa je tako članom 10. stav 2. Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 84/15 od 16.10.2015. godine) propisano da državni službenik i nameštenik kome je do stupanja na snagu ove uredbe priznato pravo na naknadu troškova za odvojen život od porodice u skladu sa ranijim važećim propisom, to pravo ostvaruje do isteka perioda na koji mu je to pravo priznato, a najduže godinu dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Tužilji je pravo na naknadu troškova za odvojeni život od porodice prestalo od 21.11.2013. godine. Takođe, u skladu sa citiranim odredbama navedenih uredbi Vlade, troškovi za odvojeni život od porodice mogu se priznati sudiji kao izabranom licu samo u slučaju privremenog ili trajanog premeštaja u drugo mesto rada, a ne i slučaju promene mesta rada zbog izbora za sudiju instanciono višeg suda na konkursu na kojem se dobrovoljno prijavio u cilju karijernog napredovanja.

Tužbeni zahtev za naknadu troškova prevoza radi posete porodici i troškova za smeštaj nižestepeni sudovi su pravilno odbili po teretu dokazivanja u smislu člana 231. ZPP. Tužilja nije dostavila dokaze za naknadu troškova prevoza radi posete porodici na relaciji ... – Niš i obrnuto u vidu računa ili autobuskih karata na osnovu kojih bi prvostepeni sud mogao da utvrdi da je imala stvarne troškove putovanja na način naveden u tužbi, posebno za period od 03.07.2015. godine, od kada porodica živi na istoj adresi. Tužilja nije dostavilaa dokaze na osnovu kojih bi sud utvrdio osnov i visinu troškova stanovanja tužilje u Nišu u utuženom periodu, jer tokom postupka svoje tvrdnje da je živela kao postanar i plaćala mesečnu zakupninu od 200 evra nije potvrdila dokazima i nije dostavila ugovor o zakupu tih stanova, niti predložila svedoke koji bi potvrdili njene navode. Naprotiv, ugovor za prvi stan nije predala Osnovnom sudu kako je tvrdila, a što je u toku provostepenog postupka utvrđeno. Tokom postupka nije dokazala ni da je za drugi stan imala usmeni ugovor sa vlasnicom i da je živela kao podstanar.

Neosnovani su navodi u reviziji da je tužilja diskriminisana u odnosu na druge sudije, odnosno da je stavljena u neravnopravni položaj sa sudijama koja imaju prebivališta u sedištu suda u kojem obavljaju funkciju. Ovo iz razloga što svi rade pod istim zakonom propisanim uslovima na šta ukazuje i Ustavni sud, da razlike u pogledu uživanja nekog prava utvrđenog zakonom unutar jedne grupe lice u istoj ili slučanoj pravnoj situaciji ne predstavljaju nejednako postupanje ukoliko za to razlikovanje postoji objektivno i razumno opravdanje. Svrha instituta naknade troškova za odvojeni život od porodice ogleda se u svojevrsnoj kompenzaciji troškova usled premeštaja sudije u drugo mesto rada u kome nema rešeno stambeno pitanje. Da je to razumno opravdanje postojalo i u odnosu na ovu situaciju dobilo bi svoj normativni osnov, što u konkrentom nije slučaj. Pri tome, Vrhovni sud ukazuje da je članom 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima zajamčena opšta zabrana diskriminacije i da se u skladu sa tim načelom svako pravo koje zakon predviđa mora ostvarivati bez diskriminacije po bilo kom osnovu. To znači da se na povredu načela diskriminacije u ostvarivanju nekog prava ne može pozivati lice kome po zakonu ili drugom propisu to pravo ne pripada.

Pozivanje tužilje u reviziji da je predsednik suda bio upoznat sa odlukom Ustavnog suda od 26.05.2016. godine i da je bio dužan da po službenoj dužnosti donese odluku o predmetnim naknadama tužilji, nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari obzirom na napred date razloge ovog suda.

Sa iznetih razloga na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić