Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ... kod ..., čiji je punomoćnik Goran Živković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, Beograd, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1765/25 od 12.06.2025. godine, u sednici održanoj 18.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1765/25 od 12.06.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1765/25 od 12.06.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7085/22 od 12.03.2025. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe prema podnesku tužilje od 07.10.2024. godine. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan je tuženi da na ime i za račun tužilje uplati nadležnom organu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunate na najnižu mesečnu osnovicu za uplatu doprinosa, u ukupnom iznosu od 780.625,21 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima za period od 15.04.2006. godine zaključno sa 15.10.2018. godine. Stavom trećim izreke odbačena je tužba tužilje u delu tužbenog zahteva kojim je tražila da se obaveže tuženi da nakon izvršenih uplata iz stava drugog izreke, nadležnom republičkom fondu za PIO u ime i za račun tužilje popuni i podnese prijavu podataka za utvrđivanje staža osiguranja zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja i visine utvrđenih doprinosa „Obrazac M4“, i prijavu promene podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovicu osiguranja i visine uplaćenih doprinosa „Obrazac M8“ za period od radnog angažovanja iz stava drugog izreke prvostepene presude. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 260.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do konačne isplate. Stavom petim izreke tužilja je oslobođena plaćanja troškova postupka na ime sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1765/25 od 12.06.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog zahtevajući naknadu troškova.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u korist tužilje, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potrebe novog tumačenja prava. Revizijom tuženog osporava se utvrđeno činjenično stanje, a što nije dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP. Takođe, revizija je izjavljena i zbog bitne povrede postupka, odnosno posredno ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ali to ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa u korist tužilje podneta je 26.05.2022. godine, a pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS, pa je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković