Ispitujući pravilnost pobijane odluke, u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba Zakona o parničnom postupku, zbog čega nema ni bitne povrede odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tog zakona na koju se revizijom ukazuje.

Ocenjujući blagovremenost podnete tužbe, nižestepeni sudovi su pravnosnažno odbacili tužbu kao neblagovremenu, s obzirom da je rešenje o prestanku radnog odnosa uručeno tužiocu dana 25.09.2017. godine, a da je tužbu podneo 15.01.2018. godine, odnosno po proteku roka od 60 dana iz člana 195. stav 2. Zakona o radu.

Pravilno su nižestepeni sudovi postupili kada su odbacili tužbu tužioca kao neblagovremenu.

Odredbom člana 195. stav 1. Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/05...113/17) propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikada čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Stavom 2. istog člana propisano je da je rok za pokretanje spora 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Navedeni rok iz člana 195. Zakona o radu jeste prekluzivni rok čijim se istekom gubi pravo na pravnu zaštitu i na isti se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju rokova. Imajući u vidu činjenicu da je tužiocu rešenje o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu uručeno 25.09.2017. godine, te da je tužbu podneo 15.01.2018. godine, to su nižestepeni sudovi pravilnom primenom odredbe člana 195. stav 2. Zakona o radu odbacili tužbu kao neblagovremenu.

Navodi tužioca da je za povredu prava saznao tek kada je odluka Privrednog apelacionog suda Prž 453/17 od 24.11.2017. godine objavljena na oglasnoj tabli Privrednog suda u Kragujevcu, te da je od tada počeo da teče rok za podnošenje tužbe propisan odredbom člana 195. stav 2. Zakona o radu nije osnovan. Ovo iz razloga što se objavljivanje navedenog rešenja kojim je poništeno rešenje o otvaranju stečaja na elektronskoj tabli suda ne može smatrati danom saznanja za povredu prava zaposlenih, već se kao dan saznanja za povredu prava ima uzeti dan kada je tužilac kao zaposlena primio pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu, odnosno dan 25.09.2017. godine.

U pogledu revizijskih navoda da je rešenje doneto uz bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 94. Zakona o parničnom postupku, a iz razloga što je tuženi na ročištu zastupan od strane advokata koji nije imao uredno punomoćje, Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da je tužilac iste navode izneo i u žalbi na prvostepeno rešenje, da su ovi navodi cenjeni od strane drugostepenog suda na pravilan način, pa ih i ovaj sud u potpunosti prihvata, bez daljeg obrazlaganja u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Imajući navedeno u vidu, na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1., 154. i 165. stav 1. ZPP. Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, dok troškovi tuženog za sastav odgovora na reviziju po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu bili potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić