.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2954/2018
23.05.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Dabić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane - Vojnomedicinska akademija, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1120/17 od 18.05.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 23.05.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1120/17 od 18.05.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1629/15 od 09.12.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno je da su ništavi ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova broj ... od 15.11.2011. godine, broj ... od 07.02.2012. godine, broj ... od 03.07.2012. godine, broj ... od 17.01.2013. godine, broj ... od 10.07.2013. godine, broj ... od 18.02.2014. godine, broj ... od 18.03.2014. godine, broj ... od 02.09.2014. godine i broj ... od 29.12.2014. godine. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno je da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tužene sa danom 20.10.2011. godine. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana je tužena da tužilju vrati na rad, na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njene stručne spreme, znanju i sposobnostima, te da uspostavi radno-pravni status sa svim međusobnim pravima i obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, a sve u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom izvršenja. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 113.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.12.2016. godine kao dana presuđenja do isplate, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom izvršenja.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je u preinačujućem delu kojim je odbijen njen tužbeni zahtev, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti shodno članu 407. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu osporenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova u periodu od 20.10.2011. godine do 31.03.2015. godine obavljala poslove na radnom mestu medicinskog tehničara u Centru za ... VMA sa srednjom stručnom spremom i punim radnim vremenom od 40 časova nedeljno. U istom periodu podnosila je prijave na konkurs za prijem u radni odnos kod tuženog na radno mesto medicinskog tehničara, ali po istim nije primljena. Nakon 08.09.2014. godine tužilja zbog trudnoće nije ulazila u hiperbaričnu komoru, ali je obavljala druge poslove svog radnog mesta. U periodu od 20.02.2011. godine do 31.05.2015. godine bilo je upražnjenih radnih mesta u Centru za ... .
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje sa obrazloženjem da je tužilja u kontinuitetu, bez prekida, u periodu od 20.10.2011. godine do 31.03.2015. godine obavljala istu vrstu poslova sa punim radnim vremenom i uz istu platu, te imajući u vidu da poslovi tehničara zdravstvene nege po svojoj prirodi i svrsi ne predstavljaju privremene i povremene poslove u smislu člana 197. Zakona o radu, a da zaključeni ugovori po svom sadržaju imaju sve elemente ugovora o radu iz člana 33. stav 1. Zakona o radu, prvostepeni sud je zaključio da tužiljin radni angažman ima karakter radnog odnosa, a da su osporeni ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova simulovani (prividni) ugovori u smislu člana 66. Zakona o obligacionim odnosima, koji ugovori prikrivaju ugovor o radu, kao disimulovan ugovor, koji je na snazi i koji važi. Na osnovu toga, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da su osporeni ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova ništavi u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, a da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, zbog čega je obavezao tuženog poslodavca da je vrati na rad uz uspostavljanje radnopravnog statusa sa svim međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa.
Drugostepeni sud nije prihvatio izneto stanovište prvostepenog suda, pozivajući se na članove 120. i 122. Zakona o Vojsci, kao poseban propis (lex specialis) u odnosu na Zakona o radu kao opšti propis, a po kojim odredbama se civilna lica primaju na službu u Vojsci Srbije putem javnog konkursa ili bez javnog konkursa preuzimanjem, te da služba na određeno vreme u Vojci Srbije ne može da preraste u službu na neodređeno vreme, izuzev pripravniku koji položi pripravnički ispit, ako je prilikom prijema u službu bilo predviđeno da se pripravnik polaganjem pripravničkog ispita prima u službu na neodređeno vreme, što nije situacija u predmetnoj parnici. Prema stanovištu drugostepenog suda, prijemom civilnog licu na službu u Vojsci Srbije bez javnog oglasa ne nastaje pravna fikcija o zasnivanju radnog odnosa, već se samo uspostavlja faktički rad koji može prestati u svako doba.
Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava svode se na ukazivanje da je drugostepeni sud trebao da primeni odredbe opšteg propisa o radu i to člana 32. Zakona o radu koji reguliše situaciju kada je lice radno angažovano bez ugovora o radu, smatrajući da je to relevantna materijalnopravna odredba u konkretnom sporu u kome se tužba zasniva na navodima tužilje da je sve vreme radno angažovana na osnovu ništavih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
U konkretnom slučaju tužilja je kao civilno lica bila radno angažovana u specijalnoj vojno-medicinskoj ustanovi bez zasnivanja radnog odnosa. Pravilno je drugostepeni prepoznao da se zbog specifičnosti ustanove u kojoj je tužilja obavljala rad, a koja je u sastavu Vojske Srbije, za raspravljanje spornog odnosa primenjuje Zakon o Vojsci Srbije.
Glava XI Zakona o Vojsci Srbije ("Službeni glasnik RS" br. 116/07,...36/18) reguliše službu civilnih lica na službi u Vojsci Srbije. Odredbama člana 120. ovog zakona propisano je da se prijem civilnih lica na službu u Vojsci Srbije vrši na dva načina: javnim konkursom i bez javnog konkursa, te da se civilna lica primaju u službu bez javnog konkursa prijemom iz drugog državnog organa, javne ustanove ili druge javne službe, kao stipendisti i u drugim slučajevima, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Članom 122. ovog zakona regulisan je prijem civilnih lica na službu u Vojsci Srbije na određeno vreme, uz taksativno propisane slučajeve u kojima je dozvoljen i moguć prijem u službu na određeno vreme (kada se privremeno poveća obim rada, ali ne duže od 12 meseci; kada treba zameniti privremeno odsutno lice; radi obuke pripravnika dok traje pripravnički staž; radi specijalizacije i stažiranja zdravstvenog radnika do završetka specijalizacije, odnosno stažiranja utvrđenih programom na osnovu zakona). Stavom 3. istog člana izričito je propisano da služba na određeno vreme ne može da preraste u službu na neodređeno vreme, izuzev pripravniku pod određenim uslovima.
U ovom slučaju, tužilja je poslove radnog mesta medicinskog tehničara u Centru za ... obavljala bez prijema u službu javnim konkursom, kojih je bilo i na kojima je tužilja konkurisala, ali nije primljena. Takođe tužilja nije primljena ni bez javnog konkursa iz drugog državnog organa, javne ustanove ili druge javne službe, već je periodično zaključivala sa tuženom ustanovom ugovore o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Shodno tome, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilja kod tuženog nije zasnovala radni odnos ni na neodređeno, niti na određeno vreme, već se radi o njenom radnom angažovanju bez zasnivanja radnog odnosa, koji kao takav može prestati u svako doba. Kako se revizijom pobija drugostepena presuda u delu kojim je odlučeno o zahtevu za utvrđenje da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme sa danom zaključenja prvog ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, shodno prethodno navedenom da tužilja nije uopšte zasnovala radni odnos na određeno vreme, nema ni njegovog prerastanja u radni odnos na neodređeno vreme, ni po Zakonu o radu, a posebno ne po Zakonu o Vojsci Srbije koji izričito zabranjuje mogućnost da služba na određeno vreme preraste u službu na neodređeno vreme za civilna lica koja su na službi u Vojsci Srbije. S obzirom da je zahtev za reintegraciju akcesorne prirode, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno prava kada je i u ovom delu odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan, jer nema uslova za vraćanje tužilje na rad u situaciji kada je njen radni angažman prestao na zakonit način.
Iz navedenih razloga, kako ne postoji razlog pogrešne primene materijalnog prava zbog kojeg je revizija izjavljena, a drugostepeni sud je pravilno i argumentovano obrazložio svoju odluku u pobijanom delu, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
