Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Ljiljana Popadić, advokat iz ... i VV, čiji je punomoćnik Miloš Stijelja, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2013/19 od 20.06.2019. godine, u sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2013/19 od 20.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2013/19 od 20.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 729/2018 od 20.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijeni su prigovori pasivne legitimacije tuženih. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev. Stavom trećim i četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužilji solidarno isplate za period od 01.02.2015. godine do 31.08.2015. godine na ime troškova za ishranu u toku rada 30.503,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.11.2018. godine do isplate i 12.547,92 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate, kao i na ime troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora 7.398,65 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.11.2018. godine do isplate i 3.035,50 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom petim i šestim izreke obavezan je tuženi VV da tužilji za period od 01.09.2015. godine do 01.02.2018. godine isplati na ime troškova za ishranu u toku rada 108.622,03 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.11.2018. godine do isplate i 24.315,83 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate, kao i na ime troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora 30.651,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.11.2018. godine do isplate i 6.808,29 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom sedmim izreke obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove postupka od 72.600,00 dinara, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2013/19 od 20.06.2019. godine, žalbe tuženih su odbijene, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati na ime neisplaćenih naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tuženi solidarno obavezani da utvrđenu razliku plate tužilji za period od 01.02.2015. godine do 31.08.2015. godine, a tuženi VV obavezan da utvrđenu razliku plati za period od 01.09.2015. godine do 01.02.2018. godine, sve sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate neisplaćenih naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, podneta je 01.02.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 53.485,24 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić