U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je, radniku MUP-a RS, Sekretarijata u Požarevcu, rešenjem Komisije za stambena pitanja Vlade Republike Srbije od 08.05.2000. godine predmetni stan dat u zakup na određeno vreme, u trajanju od dve godine, nakon čega je tužilac 10.08.2000. godine zaključio ugovor o zakupu predmetnog stana na određeno vreme, u trajanju od dve godine. Navedeno rešenje, kojim je tužiocu predmetni stan dat u zakup na određeno vreme doneto je na osnovu člana 47. stav 2. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“ broj 50/92... 46/97) i člana 22. Odluke o zadovoljavanju stambenih potreba lica koja bira i imenuje Skupština SRS, predsedništvo SRS, Izvršno veće SRS („Službeni glasnik SRS“ broj 46/90). Tužilac se uselio u predmetni stan i u njemu živi i danas. Nakon isteka roka od dve godine, tužiocu je predmetni stan dat na čuvanje do okončanja postupka konačne raspodele, u vezi čega je sačinjena potvrda 11.12.2003. godine. Tužilac se više puta obraćao nadležnim službama tužene sa zahtevom za otkup predmetnog stana, a u februaru 2013. godine obavešten je da pozitivni propisi u Republici Srbiji ne poznaju institut davanja stanova na čuvanje i da predmetni stan koristi bez pravnog osnova. Dana 15.05.2013. godine raspisan je konkurs za dodelu predmetnog stana, a prema konačnoj listi reda prvenstva tužilac je na ... mestu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca, jer je smatrao da je tužilac stekao pravo zakupa na neodređeno vreme na predmetnom stanu, s obzirom na to da tužilac predmetni stan nesmetano koristi duži niz godina, od 2000. godine, kada je zaključio ugovor o zakupu predmetnog stana na određeno vreme i da je nakon isteka ugovora o zakupu stana na određeno vreme nastavio sa korišćenjem predmetnog stana, pri tom pozivajući se na član 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojom se, između ostalog garantuje pravo na dom. Pri tome prvostepeni sud je smatrao da tužilac ne može da snosi posledice što mu je tužena nakon isteka ugovora o zakupu predmetnog stana na određeno vreme, dala predmetni stan na čuvanje, jer to nije u skladu sa zakonom, s obzirom da pozitivni propisi ni u to vreme, a ni sada ne poznaju institut davanja stana na čuvanje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 7. stavom 1. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“ broj 50/92... 46/98), koji se ima primeniti u ovom slučaju, bilo je propisano da se o zakupu stana zaključuje ugovor između vlasnika stana, odnosno nosioca prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini (u daljem tekstu: zakupodavac) i lica koje zakupljuje stan (u daljem tekstu: zakupac), a stavom 2. istog člana, da ako ugovorom o zakupu nije utvrđeno vreme trajanja zakupa smatraće se da je ugovor zaključen na neodređeno vreme. Članom 9. stavom 1. tačkom 1. istog zakona, bilo je propisano da ugovor o zakupu stana prestaje istekom vremena na koje je zaključen. Članom 47. stavom 2. istog zakona bilo je propisano da preduzeća i ustanove mogu u skladu sa svojim opštim aktom, odnosno propisom o rešavanju stambenih potreba da daju stanove u zakup na neodređeno vreme zaposlenim licima.

Rešenjem tužene od 08.05.2000. godine, predmetni stan je tužiocu dat u zakup na određeno vreme u trajanju od dve godine, na osnovu člana 47. stav 2. Zakona o stanovanju i člana 22. Odluke o zadovoljavanju stambenih potreba lica koja bira i imenuje Skupština SRS, predsedništvo SRS, Izvršno veće SRS, nakon čega je tužilac zaključio ugovor o zakupu predmetnog stana na određeno vreme u trajanju od dve godine. Po isteka roka na koji je ugovor o zakupu predmetnog stana bio zaključen, a nakon 20.07.2002. godine, kada je stupila na pravnu snagu Uredba o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini („Službeni glasnik RS“ broj 41/2002 sa izmenama i dopunama – stupila), tužena je predmetni stan tužiocu dala na čuvanje, do okončanja postupka konačne raspodele, u vezi čega je izdala potvrdu. Navedenom Uredbom i to članom 62. bilo je propisano da danom stupanja na snagu ove Uredbe prestaju da važe svi propisi i opšti akti po kojima su rešavane stambene potrebe kod korisnika sredstava u državnoj svojini u smislu člana 49. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, iz čega sledi da je stupanjem na pravnu snagu napred navedene Uredbe prestala da važi i Odluka o zadovoljavanju stambenih potreba lica koja bira i imenuje Skupština SRS, Predsedništvo SRS, Izvršno veće SRS, na osnovu koje odluke je predmetni stan tužiocu bio dat u zakup na određeno vreme. Članom 43. napred navedene Uredbe, bilo je propisano da se zaposlenom licu koje je ostvarilo prioritetno mesto na listi reda prvenstva može dati stan u zakup u skladu sa ovom uredbom i zakonom. Stoga, kako je predmetni stan tužiocu dat u zakup na određeno vreme, a nakon toga na čuvanje do okončanja postupka konačne raspodele i kako je za sticanje statusa zakupca na stanu u društvenoj svojini na neodređeno vreme bila neophodna odluka o dodeli stana na korišćenje na neodređeno vreme, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilac na osnovu odluke kojom mu je predmetni stan dat u zakup na određeno vreme i potvrde o davanju predmetnog stana na čuvanje nije stekao pravo zakupa na predmetnom stanu na neodređeno vreme, pravilnom primenom člana 7. i 9. Zakona o stanovanju.

Sa napred navedenih razloga, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu odluku i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, primenio materijalno pravo, jer je pravilno zaključio da nema pravnog osnova da se tužiocu prizna status zakupca na neodređeno vreme na predmetnom stanu i sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić