Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 921/24 od 05.12.2024. godine, stavom prvim izreke preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 729/19 od 07.12.2022. godine u stavu prvom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa broj ../2016 od 02.02.2016. godine i utvrdi da je tužiocu radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme počev od 11.11.2015. godine. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da umesto vraćanja na rad tužiocu isplati naknadu štete od deset mesečnih zarada u ukupnom iznosu od 348.631,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.03.2016. godine do isplate. Stavom trećim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 02.02.2016. godine do 30.11.2018. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže kao u tom stavu. Stavom četvrtim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužioca prijavi na obavezno socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje kod nadležnih fondova počev od 02.02.2016. godine, da za tužioca uplati sve doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje za period od 02.02.2016. godine pa do 25.03.2019. godine, te da u radnu knjižicu tužioca unese podatke o radnom stažu za period od 02.02.2016. godine. Stavom petim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude tako što je odbijen zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 192.000,00 dinara i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom šestim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka od 49.500,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju, zahtevajući troškove revizijskog postupka.

Odlučujući o reviziji u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...10/23, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 04.08.2015. godine, na radnom mestu „...“ agent prodaje. Radni odnos zasnovan je na određeno vreme u trajanju od tri meseca zbog povećanog obima posla počev od 04.08.2015.godine, s tim da je tuženi prijavio tužioca na obavezno socijalno osiguranje počev od 03.08.2015. godine. Radni odnos prema ugovoru o radu je istekao 03.11.2015. godine, nakon čega je tužilac nastavio da radi kod tuženog u kontinuitetu bez ugovora o radu, zbog čega se obraćao i Inspekciji rada kojoj je dana 25.12.2025.godine podneo prijavu protiv tuženog zbog činjenice da radi bez zaključenog ugovora o radu, da mu je važeći ugovor istekao, a da nije zaključio novi ugovor o radu sa tuženim. Nakon toga, tuženi je ponudio tužiocu da potpiše retroaktivno ugovor o radu, ali je tužilac to odbio, nakon čega je doneto rešenje o prestanku radnog odnosa broj ../2016 od 02.02.2016. godine, zbog isteka perioda na koji je radni odnos zasnovan.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev pa je poništio kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa od 02.02.2016. godine i utvrdio da je tužiocu radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme počev od 11.11.2015. godine, te obavezao tuženog da tužiocu isplati naknadu štete od deset mesečnih zarada tužioca kao i da isplati naknadu štete zbog izgubljene zarade za potraživani period, da prijavi tužioca na obavezno osiguranje i uplati doprinose, ocenjujući da je tužilac zaključio samo jedan ugovor o radu sa tuženim od 04.08.2015.godine, koji je istekao 03.11.2015.godine, nakon čega je nastavio da radi kod tuženog bez zaključenog ugovora sve do 02.02.2016.godine, kada je doneto sporno rešenje o prestanku radnog odnosa, zbog čega su se ispunili uslovi iz odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev zaključivši da je ugovor o radu od 04.08.2015. godine, zaključen na određeno vreme u trajanju od tri meseca a da je tužilac nakon 04.11.2015. godine (kada je ugovor istekao), nastavio da radi kod tuženog na istom radnom mestu sve do februara 2016. godine, ali ne preko pet radnih dana po isteku 24 meseca, zbog čega se nisu ispunili uslovi iz člana 37. stav 6. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda je zansovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 32. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, ... 75/14) propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku (stav 1.). Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad (stav 2.)

Odredbom člana 37. Zakona o radu, propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1.); poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2.); ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe proizilazi da do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme dolazi putem pravne fikcije pravne promene. Pravna fikcija dovodi do preobražaja ako je zaposleni zasnovao radni odnos na određeno vreme van slučajeva kada je to po zakonu bilo moguće. Pravna promena dovodi do preobražaja ako zaposleni nastavi da radi duže od 24 meseca (pri čemu ima zaključen ugovor o radu na određeno vreme) ili ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor o radu zaključen (bez ugovora o radu na određeno vreme) i tada do uspostavljanja radnog odnosa na neodređeno vreme dolazi naknadno – istekom petog radnog dana u nastavku rada. Do prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, dolazi dakle kada bude prekoračen prag tolerancije, to jest kada nakon isteka trajanja ugovora o radu na određeno vreme zaposleni nastavi da radi bez ugovora o radu kod istog poslodavca još pet radnih dana, što je u konkretnom slučaju. Tada, radni odnos na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme upravo tog petog radnog dana, pri čemu se ne računaju dani nedeljnog odmora, godišnji odmori, plaćena odsustva, bolovanja, praznici, udaljenja sa rada i drugi neradni dani.

U konkretnom slučaju, tužilac je nakon prestanka važenja ugovora o radu od 04.08.2015. godine (koji je istekao 03.11.2015. godine), nastavio da radi kod tuženog sve do donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa 02.02.2016. godine, zbog čega su ispunjeni uslovi iz člana 32. i 37. stav 6. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme jer je tužilac i nakon isteka važenja ugovora o radu na određeno vreme nastavio da radi kod tuženog bez zaključenog ugovora o radu duže od pet radnih dana. S toga, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, počev od 11.11.2015. godine.

S obzirom da je tužiocu radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, to je pravilno kao nezakonito poništeno osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa, jer se preobraženi radni odnos, sada kao radni odnos na neodređeno vreme, ne može zakonito otkazati zbog proteka vremena.

Kako je osnovan zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu to isti ima pravo da umesto vraćanja na rad zahteva naknadu štete u smislu člana 191. stav 5. Zakona o radu, s obzirom da je zahtev akcesorne prirode i zavisi od odluke o glavnoj stvari. Takođe, tužilac shodno odredbi člana 191. stav 2. Zakona o radu ima pravo i na naknada štete u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajuće poreze i doprinose, kao jedna od pravnih posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Pravilna je i odluka prvostepenog suda o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je uspeo u revizijskom postupku pa mu pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, koji obuhvata troškove na ime angažovanja punomoćnika advokata za sastav revizije u iznosu od 49.500,00 dinara, primenom važeće Advokatske tarife i na ime sudskih taksi na reviziju 112.900,00 dinara i odluku po reviziji 169.350,00 dinara, primenom važeće Taksene tarife, ukupno 331.750,00 dinara.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju s obzirom da isti nije uspeo u revizijskom postupku, a navedeni trošak nije bio nužan za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP zbog čega je u smislu odredbe člana 165. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković