Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ A.D. ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., i A.D. „VV“ ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog „BB“ A.D. ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1615/19 od 13.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog „BB“ A.D. ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1615/19 od 13.05.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog „BB“ A.D. ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1615/19 od 13.05.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog „BB“ A.D. ... za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 487/18 od 05.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nadležnosti. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužilji za period od 01.03.2015. godine do 01.09.2015. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada solidarno isplate ukupan iznos od 27.891,59 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.08.2018. godine, kao i iznos od 10.640,07 dinara na ime obračunate kamate. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužilji za isti period na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, solidarno isplate ukupan iznos od 10.662,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.08.2018. godine, kao i iznos od 4.034,30 dinara na ime obračunate kamate. Stavom petim izreke, obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu Republika Srbijaod 41.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1615/19 od 13.05.2019. godine, žalbe tuženih su odbijene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 487/18 od 05.02.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi „BB“ A.D. ... je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava, imajući u vidu i stav izražen u presudama ovog suda Rev2 1112/2016 od 28.12.2016. godine i Rev2 2614/2016 od 08.02.2017. godine. Naime, u konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi „BB“ A.D. ... da, solidarno sa tuženim A.D. „VV“ ... , tužilji za traženi period isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora dosuđene iznose. Pravilno se u nižestepenim presudama zaključuje da se iz utvrđenog radnog časa prema članu 5. stav 6. Aneksa Kolektivnog ugovora ne može zaključiti koji iznos predstavlja naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za godišnji odmor i da li je tuženi isplaćivao naknadu ovih troškova zaposlenima, pa i tužilji, a nakon izmene Kolektivnog ugovora Aneksom od 20.06.2014. godine nije došlo do uvećanja zarade zaposlenih. Sledom rečenog, pravo zaposlenih na isplatu navedenih naknada je samo deklaratorno navedeno u izmenama Kolektivnog ugovora, a tuženi nije dokazao da je vršio obračun i isplatu tužilji po tom osnovu.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kom članu revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je Osnovnom sudu u Subotici dana 19.03.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 70.000,00 dinara, s tim da je podneskom tužilje od 05.09.2018. godine tužbeni zahtev smanjen na iznos od 38.554,25 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog „BB“ A.D. ... nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP. Tuženi „BB“ AD. ... nije uspeo u ovom postupku, pa zato nema pravo na naknadu troškova postupka po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić