Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 441. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23, pa je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio više ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova na osnovu kojih je bio neprekidno radno angažovan u periodu od 01.02.2016. godine do 28.02.2019. godine. U ugovorima o obavljanju privremenih i povremenih poslova su navođeni različiti poslovi za koje je tužilac bio radno angažovan: poslovi tehničkih usluga kupcma u vezi sa isporukom električne energije na četiri meseca (po ugovoru od 01.02.2016. godine), poslovi održavanja i otklanjanja kvarova na poslovima merenja na četiri meseca (po ugovoru od 06.06.2016. godine), poslovi održavanja EEO, SN i NN na tri meseca (po ugovoru od 01.10.2016. godine), poslovi održavanja EEO, SN i NN na tri meseca (po ugovoru od 23.12.2016. godine), poslovi tehničke usluge kupcima u vezi sa isporukom električne energije na tri meseca (po ugovoru od 20.03.2017. godine), poslove održavanja i izgradnje elektroenergetskih objekata srednjeg i niskog napona i drugi poslovi na pet meseci (po ugovoru od 26.06.2017. godine), poslovi preventivnog i korektivnog održavanja, revizije remonta i izgradnje trafostanica 20/0.4 kV i 10/0.4 kV, nadzemnih i podzemnih vodova, hitnih intervencija i manipulacija i po nalogu nadležnog DC u cilju saniranja kvareva i drugi poslovi na 6,5 meseci (po ugovoru od 22.11.2017. godine), poslovi održavanja i izgradnje EEO srednjeg i niskog napona i drugi poslovi na tri meseca (po ugovoru od 10.05.2018. godine), poslovi održavanja i izgradnje elektroenergetskih objekata srednjeg i niskog napona i druge poslove na 3,5 meseci (po ugovoru od 07.08.2018. godine), poslovi preventivnog i korektivnog održavanja, revizije remonta i izgradnje trafostanica 20/0.4 kV i 10/0.4 kV, nadzemnih i podzemnih vodova, hitnih intervencija i manipulacija i po nalogu nadležnog DC u cilju saniranja kvareva i drugi poslovi na tri meseca (po ugovoru od 28.11.2018. godine).

Iz stranačkog iskaza tužioca je utvrđeno da je u periodu od 01.02.2016. godine do 12.08.2019. godine obavljao poslove iz delokruga radnog mesta elektromonter za održavanje MM, odnosno poslove održavanja mernog mesta, zamene električnih uređaja i MTK uređaja, koje poslove je obavljao u kontinuitetu, te da nije imao prekide u radu. Po isteku trajanja poslednjeg ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 28.11.2018. godine (sa trajanjem od 01.12.2018. godine do 28.02.2019. godine), tužilac je sa tuženim zaključio 26.09.2019. godine ugovor o radu na neodređeno vreme počev od 01.10.2019. godine, na radnom mestu elektromonter mreže i postrojenja III stepen stručne spreme, radi obavljanja poslova na radnom mestu elektromontera na održavanju MM, Služba za održavanje MM, Sektor za održavanje EEO i MM, Odsek za tehničke usluge ..., Tehnički centar ..., identifikacioni broj radnog mesta 8430.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog u Odseku za tehničke poslove ..., važećem na dan 01.02.2015. godine, u okviru Tehničkog centra ...– Odsek za tehničke usluge ... – Sektor za održavanje EEO i MM – Služba za održavanje MM pod rednim brojem 8430 (šifra radnog mesta) sistematizovano je radno mesto elektromonter za održavanje MM, za koje radno mesto je kao uslov rada propisan III stepena stručne spreme, vrsta stručne spreme elektro, sa datim opisom poslova, a koje radno mesto bilo sistematizovano u pravilniku za sve vreme rada tužioca kod tuženog, sa istim opisom poslova. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog br. 12.01.2871/24-15 od 14.12.2015. godine, izmenjen je član 46 koji glasi: „Sastavni deo Pravilnika čini tabelarni deo Pravilnika ODS i to počev od radnog mesta pod brojem 7680 – glavni stručni saradnik za odnose sa javnošću u okviru organizacione celine – Sektor za odnose sa javnošću Tehničkog centra Beograd zaključno sa rednim brojem 22274- vozač specijalnog vozila u okviru organizacione celine – Odeljenje za održavanje EEO i MM tehničkog centra ..., zajedno sa opisima poslova za sva radna mesta, s tim što ostale izmene i dopune pravilnika ne odnose na radno mesto pod brojem 8430.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi članova 32. stav 1., 37. stavovi 1., 2., 3. i 6. i 179. stav 1. Zakona o radu i člana 66. stavovi 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, usvojio tužbeni zahtev tužioca. Ovo stoga što su predmetni ugovori o privremenim i povremenim poslovima prividni ugovori jer su zaključeni protivno imperativnoj odredbi člana 197. Zakona o radu s obzirom na to da je tužilac sve vreme rada kod tuženog obavljao istovrsne poslove, te nije postojao osnovni uslov za njihovo zaključenje a to je da su poslovi na kojima se lice angažuje po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Prividni ugovori nemaju dejstvo među ugovornim stranama, ali ako takav ugovor prikriva neki drugi ugovor, drugi ugovor važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu valjanost. Kako je tužilac faktički obavljao poslove radnog mesta „elektromonter za održavanje MM“ neprekidno počev od 01.02.2016. godine do 12.08.2019. godine, to su po mišljenju prvostepenog suda ispunjeni uslovi za pravnu fikciju iz odredbe člana 32. stav 2. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je, sa osloncem na utvrđeno činjenično stanje pred prvostepenim sudom, preinačio prvostepenu presudu, s pozivom na odredbu člana 197. u vezi odredbi člana 37. stavovi 1., 2., 3. i 6. Zakona o radu i člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. Prema stanovištu drugostepenog suda, tužilac je na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima u periodu od 01.02.2016. godine do 12.08.2019. godine kod tuženog neprekidno obavljao poslove radnog mesta „elektromonter za održavanje MM“, pri čemu je iz njegovog iskaza utvrđeno da je sve vreme radnog angažovanja obavljao iste poslove i bez prekida u radu. Prema stanovištu drugostepenog suda svi zaključeni ugovori su ugovori o privremenim i povremenim poslovima i smatraju jednim ugovorom jer u pogledu bitnih elemenata svih ugovora (vrsta poslova koje tužilac obavlja) nema razlike. Činjenica da je tužilac ceo sporni period obavljao istovrsne poslove ukazuje na postojanje stalne potrebe kod poslodavca, a to potvrđuje sama činjenica da su u pitanju poslovi koji su sistematizovani Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog „radno mesto elektromonter na održavanju MM“. Međutim, kako je tuženi prema Zakonu o budžetskom sistemu korisnik javnih sredstava na kojeg se primenjuje zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta i koji u ovom slučaju predstavlja lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, kako to proizlazi iz odredbe člana 105. Zakona o budžetskom sistemu, zahtev tužioca je neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom tužioca ukazuje da je pobijana drugostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Po članu 197. Zakona o radu („Služben glasnik RS“, br 24/05), poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena i korisnikom starosne penzije (stav 1.). Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

Noveliranom odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 75/14 od 21.07.2014. godine), pored ostalog je propisano da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1.), odnosno da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2.), da se prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom iz stava 2. (stav 3.) i da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama tog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.).

Tuženi je javno preduzeće koje po članu 2. stav 1. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br 54/09), spada u korisnike javnih sredstava, pa se u odnosu na njega primenjuju odredbe tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama navedenog Zakona („Službeni glasnik RS“, br 108/13 od 06.12.2013. godine) u članu 27e dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Navedena odredba člana 27e stav 34. Zakona, novelirana je kasnijim izmenama i dopunama („Službeni glasnik RS“ broj 142/2014 ... 113/17), važećeg u vreme podnošenja tužbe, tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2017. godine i zatim zabrana važi za svaku narednu godinu, sve do 31.12.2019. godine. Članom 105. navedenog zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Imajući u vidu navedeno, drugostepeni sud je pravilno ocenio da odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je korisnicima javnih sredstava propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem, radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta (osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost nadležnog tela Vlade) predstavljaju lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu. Kod utvrđenog da je tužilac na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova obavljao kod tuženog iste poslove u ovom periodu, da Zakon o radu tu vrstu rada tretira kao rad van radnog odnosa, a da je za tuženog kao korisnika javnih sredstava važila zabrana zapošljavanja, to nije bilo uslova da se utvrdi da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog na neodređeno vreme.

Suprotno navodima revizije, parnične stranke su u odnos povodom obavljanja privremenih i povremenih poslova stupile prilikom zaključenja prvog ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, dana 01.10.2016. godine, u vreme zabrane zapošljavanja kod tuženog kao korisnika javnih sredstava, te se ceo sporni odnos ima ceniti jedinstveno, ne samo po svom nastanku, nego i po posledicama. Zbog toga se ne može odvojeno odlučivati o pravnim posledicama ugovora zaključenih u vreme zabrane zapošljavanja i o posledicama ugovora zaključenih nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu od 21.07.2014. godine (uključujući kasnije izmene i dopune) i trajale i u vreme kada je tužilac sa tuženim zasnovao radni odnos na neodređene vreme po ugovoru radu od 26.09.2019. godine

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković