.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 30/2021
20.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Zorane Delibašić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Jeftić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, MUP Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2402/20 od 16.09.2020. godine, u sednici održanoj 20.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2402/20 od 16.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2402/20 od 16.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 47/18 od 09.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti istaknut od strane tuženog. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime pretrpljene materijalne štete po osnovu neisplaćenog uvećanja plate, na ime prekovremenog rada za period od 01.01.2015. godine do 01.01.2018. godine, isplati iznos od ukupno 312.463,60 dinara i to na ime neisplaćenog uvećanja plate na ime prekovremenog rada za period od 01.01.2015. godine do 01.01.2018. godine iznos od 235.895,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.09.2019. godine, pa do konačne isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate iznos od 76.568,45 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 128.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do dana isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2402/20 od 16.09.2020. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužena zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj raspravlja kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade na ime prekovremenog rada, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 08.01.2018. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 235.895,15 dinara i ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu odredbu člana 403. stav 3. ZPP, te da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
