Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Subić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1337/25 od 18.07.2025. godine, u sednici održanoj 10.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1337/25 od 18.07.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1337/25 od 18.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 327/24 od 26.03.2025. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od 37.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 13.000,00 dinara i za umanjenje životne aktivnosti iznos od 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.03.2025. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za veće iznose od dosuđenih i to na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove do 100.000,00 dinara ili za iznos od 63.000,00 dinara, za pretrpljeni strah do 100.000,00 dinara ili za iznos od 87.000,00 dinara, za umanjenje životne aktivnosti do 200.000,00 dinara ili za iznos od 130.000,00 dinara, kao i za kamatu na odbijene iznose. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 180.400,00 dinara s tim što na iznos troškova za zastupanje od 126.000,00 dinara pripada zakonska zatezna kamata od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1337/25 od 18.07.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, kao i odluka o troškovima parničnog postupka sadržaja u stavu trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete koju je tužilac, zaposlen kod tužene, pretrpeo usled povrede na radu zadobijene prilikom fizičke obuke, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava kod utvrđene činjenice da je tužilac na času fizičkog prilikom planiranih sportskih aktivnosti - igranja stonog tenisa, zadobio tešku telesnu povredu. Sportske aktivnosti, između ostalih i stoni tenis, usled naglih promena položaja tela nose povećan rizik od nastanka povrede i s tim u vezi za štete odgovara organizator delatnosti po pravilima o objektivnoj odgovornosti, što je u konkretnom slučaju poslodavac tužioca, ovde tužena. Ukazivanje revizije na drugačije odluke ovog suda ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, budući da pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete (tužba radi novčanog potraživanja) podneta je 05.05.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 120.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković