U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Dobrile Strajina i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „BB“ iz ..., koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1207/20 od 01.07.2020. godine, u sednici održanoj 30.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1207/20 od 01.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 910/18 od 24.12.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da tužiocu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade za mesec septembar 2015. godine isplati 538,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.11.2015. godine pa do konačne isplate, a stavom drugim izreke, obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 38.300,00 dinara u roku od 8 dana od prijema presude sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 34.500,00 dinara od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1207/20 od 01.07.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade za mesec septembar 2015. godine isplati iznos od 538,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.11.2015. godine pa do konačne isplate i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 15.800,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na postojanje druge bitne povrede zbog kojih bi se revizija prema članu 407. ZPP mogla izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na poslovima „domar“ sa koeficijentom za obračun plate 7,82 na osnovu Aneksa rešenja broj: .. od 05.08.2008. godine. Aneksom rešenja o raspoređivanju broj: .. od 01.10.2015. godine, koji tužiocu nije dostavljen, a na oglasnu tablu tužene je bio istaknut 03.10.2015. godine, tužilac je sa poslova „domar“ premešten na poslove „čuvar“ počev od 01.09.2015. godine. Ovaj aneks ne sadrži odredbu o promeni koeficijenta za obračun plate. Tužilac je kod tužene u septembru mesecu 2015. godine obavljao poslove čuvara. Plata za taj mesec isplaćena mu je po koeficijentu 6,83 koji je određen za poslove „čuvar“ članom 2. tačka 1. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plate zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 44/2001... 58/14). Razlika do plate obračunate po koeficijentu 7,82 iznosi 583,00 dinara.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca za isplatu tražene razlike u zaradi odbijen. Za svoju odluku drugostepeni sud je dao razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Odredbom člana 1. stav 1. tačka 3. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/01... 99/14), koji se primenjuje i na škole – ustanove osnovane radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti obrazovanja, propisano je da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja, između ostalih i zaposlenih u javnim službama, koji se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Prema članu 2. navedenog zakona, plate ovih zaposlenih utvrđuju se na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenta, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.

Koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, utvrđeni su Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plate zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 44/2001... 58/14). Odredbom člana 2. tačka 1. navedene uredbe za poslove domara određen je koeficijent 7,82 a za poslove čuvara 6,83.

Kako je utvrđeno da je tužilac kod tužene u septembru mesecu 2015. godine faktički obavljao poslove čuvara, pravilno je drugostepeni sud zaključio da mu za taj mesec pripada plata obračunata na osnovu koeficijenta za poslove čuvara, dakle koeficijenta od 6,83. Pri tome je u pobijanoj presudi pravilno ocenjeno da nije od značaja da li je poslodavac izvršio formalno usklađivanje, odnosno promenu koeficijenta prema poslovima na koje je zaposlenog rasporedio jer je navedena uredba imperativni propis koji je poslodavac dužan da primenjuje neposredno na način da zaposlenom platu obračunava i isplaćuje prema koeficijentu predviđenom za poslove koje je faktički obavljao.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić