Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijenu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ovog zakona jer drugostepeni sud nije pogrešno primenio odredbe ovog zakona, a što je moglo uticati na donošenje pravilne i zakonite odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme Ugovorom o radu broj ../2020 od 10.01.2020. godine za obavljanje poslova na radnom mestu ... sa opisom poslova utvrđenim u nižestepenim presudama. Članom 2. ugovora predviđeno je da će zaposleni obavljati poslove u Subotici. Ugovoreno je da zaposleni zasniva radni odnos sa punim radnim vremenom u trajanju od 40 časova nedeljno, a zarada zaposlenog je utvrđena u neto satnici od 172,54 dinara po radnom času. Rešenjem tuženog broj ../2020 od 11.12.2020. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 21. alineja 13. ugovora o radu, zbog neopravdanog izostanka sa posla duže od 5 radnih dana uzastopno. Pobijanim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret da je neopravdano odsustvovao sa rada u periodu od 29.10.2020. godine do 25.11.2020. godine, ukupno 18 dana, a da o razlozima nedolaska na posao nije izvestio poslodavca, niti je dostavio dokumentaciju kojom bi opravdao odsustvo sa rada. Tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz (povodom koga se tužilac pisano izjasnio 08.12.2020. godine navodeći da nije u mogućnosti da se izjasni, budući da mu nisu dostavljeni prilozi koji bi ukazivali na činjnice iznete u upozorenju). U postupku je utvrđeno da je u periodu od januara do novembra 2020. godine, kako pre tako i nakon vanrednog stanja uzrokovanog pandemijom virusa „Covid 19“, tužilac rad obavljao od kuće, a da je povremeno dolazio u sedište tuženog u Subotici (ukupno oko 10 puta) o trošku tuženog, zadržavao se 2-3 dana i noćio u smeštaju koji mu je obezbedio tuženi. Posao tužioca je bio organizovan tako su zaposleni kod tuženog, najčešće BB, donosili tužiocu na adresu stanovanja dokumentaciju koju je trebalo da potpiše. Dopisom direktora tuženog od 27.10.2020. godine, tužilac je obavešten da je mesto obavljanja njegovih aktivnosti u Subotici, da je prošlo vanredno stanje i pozvan je da dođe na rad po prijemu ovog dopisa prvog radnog dana u 08,00 časova na adresu sedišta tuženog u Subotici. Nakon toga tužilac je usmeno obavestio direktora tuženog da je bio u kontaktu sa osobama zareženim virusom „Covid 19“, zbog čega je izbegavao dolazak na rad u prostorijama tuženog.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, smatrajući da je predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito iz formalnih razloga. Ovo nalazeći da u predmetnom rešenju, a ni u upozorenju, tuženi nije naveo osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i da je zbog toga povređeno pravo tužioca na odbranu. Pored toga, zaključio je da je zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu osnovan i zbog toga što u pobijanom rešenju nisu obrazloženi svi razlozi za otkaz navedeni u uvodu rešenja i upozorenja o otkazu iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 179. stav 3 tačka 1. Zakona o radu, već se tuženi bavio samo otkaznim razlogom iz člana 179. stav 2 tačka 5. Zakona o radu u vezi člana 21. stav 2. alineja 5. ugovora o radu, - neopravdani izostanak sa posla pet radnih dana uzastopno, navodeći da je tužilac neopravdano izostao sa posla ukupno 18 radnih dana. Kako je predmetno rešenje tuženog poništeno, a tužilac nije zahtevao vraćanje na rad, primenom člana 191. stav 5. Zakona o radu prvostepeni sud mu je dosudio naknadu štete u visini od 10 zarada koje prethode mesecu u kojem je tužiocu prestao radni odnos, dok je u preostalom delu zahtev tužioca odbijen kao previsoko postavljen.

Drugostepeni sud je nije prihvatio ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda, pa je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da je za zakonitost rešenja dovoljno da se utvrdi da je zaposleni učinio jednu od više povreda radnih obaveza koje su mu stavljene na teret, a u predmetnom upozorenju i osporenom rešenju o otkazu postoji identitet između otkaznog razloga koji se odnosi na neopravdani izostanak sa posla duže od pet radnih dana, te činjenica da je u upozorenju o otkazu naveden veći broj povreda radnih obaveza koje se tužiocu stavljaju na teret u odnosu na one za koje se tereti rešenjem ne dovodi do nezakonitosti samog rešenja.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema članu 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom odnosno ugovorom o radu. Ugovor o radu otkazuje se rešenjem u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (član 185. stav 1.). Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice (član 191. stav 5.).

Članom 21. alineja 13. Ugovora o radu ../2020 od 10.01.2020. godine propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaze ugovor i aneks ugovora o radu zbog neopravdanog izostanka sa posla pet radnih dana uzastopno, odnosno sedam radnih dana sa prekidima u toku tri meseca.

Naime, u postupku je utvrđeno da tužilac 18 radnih dana u periodu od 29.10.2020. godine zaključno sa 25.11.2020. godine nije dolazio na rad u sedište tuženog u Subotici, a svoje odsustvo nije opravdao, pa je svojom krivicom je učinio povredu radne obaveze neopravdano izostajanje sa posla pet radnih dana uzastopno. Sledom navedenog zakonito mu je na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 21. alineja 13. ugovora o radu. Postupak otkaza ugovora o radu sproveden je u skladu sa zakonom, a tužiocu je omogućeno pravo na odbranu dostavljanjem pisanog upozorenja saglasno članu 180. stav 1. Zakona o radu. Stoga mu je zakonito otkazan ugovor o radu pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 191. stav 1. Zakona o radu za naknadu štete umesto vraćanja na rad.

Bez uticaja su navodi revizije kojima se ukazuje da odsustvo tužioca u periodu od 29.10.2020. godine zaključno sa 25.11.2020. godine ne predstavlja neopravdani izostanak sa posla, jer kod tužioca nije postojala svest o tome da njegov izostanak sa posla vodi prestanku radnog odnosa, jer je tužilac sve vreme radio od kuće, pa da nema neophodnog uslova za postojanje navedene povrede radne obaveze, a time ni osnova za prestanak radnog odnosa. Naime, utvrđeno je da je tuženi dopisom od 27.10.2020. godine obavestio tužioca da je mesto obavljanja njegovih aktivnosti u Subotici, da je prošlo vanredno stanje izazvano pandemijom virusa „Covid 19“, da je tuženi uskladio poslovanje sa novim pravilnicima koji regulišu bezbednost zaposlenih, te da ga je pozvao da prvog radnog dana po prijemu dopisa dođe na rad u sedište tuženog u Subotici. Nakon toga tužilac je usmeno obavestio direktora tuženog da je bio u kontaktu sa osobama zareženim virusom „Covid 19“, zbog čega je izbegavao dolazak na rad u prostorijama tuženog. Tužilac do okončanja parnice nije dostavio dokaze koji opravdavaju njegov izostanak sa rada u navedenom periodu. Kod činjenice da je vanredno stanje je ukinuto Odlukom Narodne Skupštine RS 06.05.2020. godine koje je istog dana stupilo na snagu ( pet i po meseci pre nego što je tuženi dopisom od 27.10.2020. godine obavestio tužioca da je mesto obavljanja njegovih aktivnosti u Subotici i pozvao ga da dođe na rad u sedište tuženog) pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac po sopstvenoj volji i odluci nije dolazio na rad niti je pokazao bilo kakvu želju ili nameru da počne da radi u prostorijama poslodavca, već je neopravdano izostajao sa rada, iako je znao da na taj način čini povredu radne obaveze, pa se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije da je tužiocu stavljeno na teret više povreda radnih obaveza, za zakonitost rešenja o otkazu dovoljno je da je učinjena jedna od više stavljenih povreda radnih obaveza, te da je u odnosu na tu povredu ispoštovana procedura otkaza, što je u konretnom slučaju učinjeno, pa revizijski navodi nisu od uticaja.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan, neosnovan je njegov zahtev za naknadu štete umesto vraćanja na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, jer to nije dozvoljen revizijski razlog prema članu 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka doneta na osnovu članova 153. stav 1., 154. stav 2. i 165. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković