U konkretnom slučaju revizija je dozvoljena na osnovu člana 420. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23- drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Pobijanim rešenjem odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv prvostepene presude na osnovu priznanja, uz ocenu drugostepenog suda da tužilac nema pravni interes za izjavljivanje žalbe u konkretnom slučaju, budući da je prvostepeni sud na osnovu člana 348. stav 1. ZPP doneo presudu na osnovu priznanja kojom je usvojio tužbeni zahtev u celosti i dosudio tužiocu tražene iznose na način kako je zahtevao tužbom.

Odredbom člana 378. stav 3. ZPP, propisano je, između ostalog, da je žalba nedozvoljena ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za izjavljivanje žalbe.

Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje žalbe u svakom slučaju, pa i u slučaju tužioca, podrazumeva postojanje mogućnosti da se po izjavljenom pravnom leku donese povoljnija odluka za žalioca od odluke protiv koje je izjavljena žalba.

Tužilac nema pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv presude na osnovu priznanja u konkretnom slučaju, jer je tom presudom tužbeni zahtev usvojen u celosti, pa je pravilna odluka drugostepenog suda kojom je žalba tužioca odbačena kao nedozvoljena. Činjenica da je tužilac predložio izvođenje dokaza ekonomsko – finansijskim veštačenjem radi utvrđivanja visine iznosa koje potražuje po osnovima navedenim u tužbi, a da je prvostepeni sud bez rasprave i izvođenja predloženog dokaza doneo presudu na osnovu priznanja u situaciji kada su bili ispunjeni svi zakonski uslovi za donošenje takve presude, ne utiče na pravilnost zaključka drugostepenog suda da tužilac nema pravni interes da pobija odluku o dosuđenom iznosima tražene naknade, jer ista nije doneta na njegovu štetu.

Sledom izloženog, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, dok troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković