.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3038/2018
27.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Milić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „21. Oktobar“ u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1426/18 od 19.06.2018. godine, u sednici održanoj 27.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1426/18 od 19.06.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1426/18 od 19.06.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1452/17 od 23.01.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neplaćanja naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmmora za mesec jul 2014. godine, isplati iznos od 2.626,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.12.2017. godine i iznos od 1.142,71 dinar na ime zakonske zatezne kamate obračunate na pojedinačna mesečna potraživanja obračunate od dana dospelosti do 10.12.2017. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 47.280,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1426/18 od 19.06.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R4 593/18 od 23.11.2018. godine ustupljeno je Vrhovnom kasacionom sudu na stvarnu nadležnost odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1426/18 od 19.06.2018. godine.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati tužilji naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan i tuženi obavezan da navedene naknade plati tužilji. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužena ukazuje na postojanje drugačije odluke, međutim drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stavri radi isplate tužilji naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora podneta je 17.08.2017. godine, a preinačena povećanjem tužbenog zahteva 20.12.2017. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 3.769,50 dinara.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
