U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda odredaba parničnog postupka. Činjenično stanje je pravilno utvrđeno, a neosnovani su i revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu od 12.01.2014. do 11.07.2018. godine kod tuženog obavljao rad po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, kada mu je nakon isteka poslednjeg ugovora broj ... prestao radni odnos kod tuženog. Tužilac je u navedenom periodu više od četiri godine obavljao posao kod tuženog u Sektoru ... mreže Pogon „...“, istovrsne poslove kontinuirano i to poslove ... radnika koji su kod tuženog bili sistematizovani. Iz Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog broj 28671-I od 09.06.2015. godine, utvrđeno je da je kod tuženog sistematizovano radno mesto ... radnik i to u sektoru ... mreže Pogon „...“, gde je tužilac sve vreme obavljao poslove prema zaključenim sukcesivnim ugovorima o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Zaključkom Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava od 28.12.2017. godine, data je saglasnost tuženom za popunjavanje ukupno 470 radnih mesta od čega 323 radna mesta sa srednjom stručnom spremom koju je imao i tužilac. S tim u vezi tuženi je imao mogućnost da zaposli tužioca s obzirom da je dobio saglasnost. Međutim, zloupotrebio je institut i zaposlio nova lica zbog čega je postupio suprotno zakonu. Osim toga, tužilac je duže od 4 godine neprekidno obavljao poslove koji su trajni i kontinuirani i predviđeni pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta kod tuženog. Zaključivanjem pojedinačnih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova tuženi je zloupotrebio odredbu člana 197. Zakona o radu, jer je tuženi obavljao svo vreme istovrsne poslove iako su kod tuženog bili sistematizovana takva radna mesta i postojala je potreba da bude angažovan na neodređeno vreme. Zbog svega toga polazeći od odredbe člana 32., 37. 197. Zakona o radu kao i odredbi člana 66. stav 1. i 103. Zakona o obligacionim odnosima, nižestepeni sudovi su zaključili da su ispunjeni uslovi da se može smatrati da je opisani rad tužioca kod tuženog postao radni odnos na neodređeno vreme počev od 28.12.2017. godine i da je tužbeni zahtev tužioca osnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je od strane nižestepenih sudova zaključeno da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Prema članu 197. Zakona o radu, predviđeno je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Tužilac je prvi ugovor zaključio sa tuženim 12.01.2014. godine i sa 28.12.2017. godine, kontinuirano je bio zaposlen kod tuženog po više ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, to jest bio je na radu kod tuženog duže od 24 meseca. Obavljao je poslove koji su trajni i kontinuirani i predviđeni pravilnikom o sistematizaciji radnog mesta kod tuženog. Poslove koje je obavljao tuženi nemaju karatker poslova predviđenih članom 37. stav 1. Zakona o radu. Osim toga, zaključkom Komisije od 28.12.2017. godine (koja je formirana na osnovu saglasnosti Ministarstva za lokalnu upravu) tuženi je dobio saglasnost za popunjavanje 470 radnih mesta od čega 323 su bila predviđena radna mesta sa srednjom stručnom spremom koju je imao i tužilac. Tuženi je imao mogućnosti da tužioca zaposli na neodređeno vreme obzirom da je dobio saglasnost. Međutim, zloupotrebio je institut i zaposlio nova lica zbog čega je postupio suprotno zakonu a obzirom da je tuženi ispunio uslove da se smatra da mu je radni odnos prerastao na neodređeno vreme počev od 28.12.2017. godine, to je pravilno odlučeno kada je tužbeni zahtev usvojen.

Navodima iz revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Ne može se tuženi u ovom slučaju pozivati na odredbe Zakona o budžetksom sistemu i na član 27e stav 34. Zakona o budžetksom sistemu a ovo iz razloga što je od strane komisije tuženom odobreno zasnivanje radnog odnosa, to jest prijem u radni odnos radi popunjavanja radnih mesta ukupno 470 od čega su 323 radna mesta sa stručnom spremom koju je imao tužilac. Tužilac je obavljao iste poslove od momenta zaključivanja prvog ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, pa je bilo logično da tuženi nakon dobijanja odobrenja za zapošljavanje od 28.12.2017. godine, donese odluku i sa tužiocem zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme, što tuženi nije učinio. Nisu od značaja navodi iz revizije da su Zakonom o budžetskom sistemu predviđene i prekršajne kazne za korisnike javnih sredstava ako ne poštuju odredbu člana 27e. stav 34., 35., 36. i 37. naznačenog zakona. Ovo iz razloga što postoje drugi propisi koji regulišu kako se može regulisati pitanje obavljanja određenih poslova kroz zaključivanje ugovora na određeno vreme. U ovom slučaju tuženi je imao mogućnost da sa tužiocem zaključi ugovor na određeno vreme, ali to nije učinio a prema odredbama Zakona o radu jasno je propisano u kojim slučajevima i pod kojim okolnostima radni odnos na određeno vreme prerasta u radni odnos na neodređeno vreme, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi. U ovom slučaju ti uslovi su bili ispunjeni pa pozivanje tuženog na odredbe Zakona o budžetskom sistemu i na određene presude apelacionih sudova nije od značaja za drugačiju odluku kao i pozivanje na odluku Vrhovnog kasacionog suda jer se u naznačenim odlukama radi o drugačijem činjenčnom stanju.

Imajući u vidu sve napred izneto na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković