Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 304/2026
25.03.2026. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Miodrag Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova – KJS ..., koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 84/25 od 02.07.2025. godine, u sednici održanoj 25.03.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 84/25 od 02.07.2025. godine.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 84/25 od 02.07.2025. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2960/23 od 16.09.2024. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 2960/23 od 07.04.2025. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da na ime tužioca uplati doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje za period od 01.06.2013. godine do 30.09.2017. godine na iznose koji su dosuđeni pravnosnažnom i izvršnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 292/15 od 23.01.2018. godine i to: na iznos od po 31.123,27 dinara počev od juna meseca 2013. godine, zaključno sa septembrom mesecom 2017. godine i na iznos od po 10.000,00 dinara počev od juna meseca 2013. godine zaključno sa septembrom mesecom 2014. godine, kao i troškove parničnog postupka od 83.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj naknadi troškove celokupnog postupka u iznosu od 123.750,00 dinara u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2960/23 od 16.09.2024. godine, ispravljenom rešenjem istog suda pod istim brojem od 07.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužene za prekid postupka. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da na ime tužioca uplati RZZO za period od 01.06.2013. godine do 30.09.2017. godine doprinose po osnovu zdravstvenog osiguranja na iznose koji su utvrđeni pravnosnažnom i izvršnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 292/15 od 23.01.2018. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 83.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastuanja uslova za izvršenje pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 84/25 od 02.07.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tužene u ovom sporu potrebno je odlučivati radi novog tumačenja prava po pitanju zastarelosti doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i načina računanja roka zastarelosti, zbog čega je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (Sl. Glasnik RS br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu ZPP), odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, izvršnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2960/23 od 16.09.2024. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 2960/23 od 07.04.2025. godine obavezana je tužena da isplati tužiocu neisplaćenu zaradu za period od juna 2013. godine zaključno sa septembrom 2017. godine. Na dosuđene iznose zarade za označeni period tužena nije uplatila za tužioca doprinose za zdravstveno osiguranje.

Tužba za uplatu doprinosa podneta je 07.09.2023. godine. Tužena je istakla prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom članova 2, 3. i 51. stav 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, članova 105. stav 1. i 2. i 164. Zakona o radu i članova 154. stav 1. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 125. Zakona o državnim službenicima, usvojili tužben izahtev. Po stanovištu sudova, tužiočevo potraživanje nije zastarelo jer je obaveza tužene na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje nastala sa pravnosnažnošću odluke o dosuđenim zaradama 19.09.2018. godine, tako da do podnošenja tužbe nije protekao rok od tri godine propisan članom 196. Zakona o radu.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta da je istaknuti prigovor zastarelosti ocenjen pogrešnom primenom materijalnog prava.

Doprinosi koji se plaćaju iz zarade, u smislu člana 105. stav 2. Zakona o radu, koje je poslodavac dužan da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog, sastavni su deo zarade i predstavljaju potraživanje zaposlenog iz radnog odnosa koji je po svojoj prirodi građansko-pravni, obligacioni odnos. Zato se na sporni odnos stranaka u pogledu zastarelosti potraživanja doprinosa za zdravstveno osiguranje kao sastavnog dela zarade za period jun 2013. godine-septembar 2017. godine, dosuđenih izvršnom presudom P1 2960/23 od 16.09.2024. godine, primenjuje odredba člana 196. Zakona o radu u vezi sa članovima 360, 361. i 362. Zakona o obligacionim odnosima. Na taj pravni odnos ne može se primeniti odredba člana 114e Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojom je propisano da se odredbe tog zakona o zastarelosti prava na utvrđenje i naplatu ne primenjuju na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, jer se u konkretnom slučaju ne radi o poreskom postupku i odnosu između poreske uprave i poreskog obveznika.

Odredbom člana 196. Zakona o radu propisano je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Za potraživanje iz radnog odnosa zastarelost počinje da teče prvog dana posle dana kada je zaposleni mogao da zahteva njeno ispunjenje, što je u skladu sa članom 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi člana 4. stav 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, plate se isplaćuju u tekućem mesecu za prethodni mesec. Rok zastarelosti, saglasno članu 362. Zakona o obligacionim odnosima, nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena. Odredbom člana 360. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze i da zastarelost nastupa kada protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Prema stavu 3. te odredbe, sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.

Sledstveno izloženom, obaveza tužene da u svoje ime i za račun tužioca uplati doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje nastala je istovremeno sa obavezom da tužiocu isplati platu za svaki mesec u periodu od juna 2013. godine do septembra 2017. godine. Ispunjenje obaveze tužene na uplatu tih doprinosa tužilac je mogao da zahteva prvog dana posle dana kada je mogao zahtevati ispunjenje obaveze tužene na isplatu plate. Tužilac je u parnici koju je pokrenuo radi njene isplate za označeni vremenski period, okončane presudom od 23.01.2018. godine, koja je postala pravnosnažna 19.09.2018. godine, propustio da traži i uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje na tražene i dosuđene iznose neisplaćene plate. Kako je do podnošenja ove tužbe protekao rok od tri godine iz člana 196. Zakona o radu, to je usled nastupanja zastarelosti prestalo pravo tužioca da zahteva od tužene ispunjenje obaveze uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka iz trećeg stava izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa članovima 153. stav 1. i 154. ZPP. Tuženoj su dosuđeni troškovi postupka za sastav odgovora na tužbu u iznosu od 24.750,00 dinara, žalbe i revizije u iznosu od po 49.500,00 dinara, sve po važećoj Advokatskoj tarifi.