.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3043/2023
09.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Miloš D. Zelović advokat iz ..., protiv tuženog Univezitetski klinički centar Srbije iz Beograda, kojeg zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4297/22 od 01.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 09.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4297/22 od 01.02.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4297/22 od 01.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1670/2021 od 22.09.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da prvotužilji, na ime razlike između minimalne zarade i neisplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od marta 2018. do decembra 2018. godine, isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev prvotužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj, na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od marta 2018. do februara 2021. godine, isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je prvotužilja tražila da se obaveže tuženi da joj, na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od marta meseca 2018. godine do februara 2021. godine, isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da drugotužilji, na ime razlike između minimalne zarade i neisplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od marta 2018. do decembra 2018. godine, isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev drugotužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj, na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od marta 2018. do februara 2021. godine, isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je drugotužilja tražila da se obaveže tuženi da joj, na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od marta meseca 2018. godine do februara 2021. godine, isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate, kao neosnovan. Stavom sedmim izreke, odbijen je predlog tuženog da se u svojstvu umešača na strani tuženog pozove Republički fond za zdravstveno osiguranje i Republika Srbija – Ministarstvo finansija. Stavom osmim i devetim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 89.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate u roku od 8 dana, a tužilje su oslobođene plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4297/22 od 01.02.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužilja i tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1670/2021 od 22.09.2022. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju.
Tužilje su podnele odgovor na reviziju.
U ovom sporu, tužilje traže da se tuženi obaveže i na isplatu razlike između isplaćene i minimalne zarade. Nižestepeni sudovi su odluku o osnovanosti tužiljinog zahteva u pobijanom delu doneli primenom odredbe člana 111. Zakona o radu, o pravu na minimalnu zaradu koja pripada svim zaposlenima bez obzira na to ko je njihov poslodavac, kao zakonski minimum kojim se obezbeđuje zaštita i zadovoljavaju egzistencijalne i socijalne potrebe. O pravu na minimalnu zaradu zaposlenih u javnim službama, na koje se primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, izjašnjavao se i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi (odluka Už 8873/2014 od 29.09.2016. godine).
Sledstveno izloženom, po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP, ni radi novog tumačenja prava, a ni u cilju ujednačavanja sudske prakse. Tuženi uz reviziju nije priložio drugačije odluke koje su donete u istovetnim činjenično-pravnim sporovima.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
O dozvoljenosti revizije u sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa odlučuje se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. U ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela je očigledno je niža od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, merodavne za dozvoljenost revizije u smislu navedene odredbe.
Stoga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
