Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1454/2024 od 06.06.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda P1 2110/22 od 23.01.2024. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 04.03.2024. godine, u stavu prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br.72/11 ...10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužiocu na ime pretrpljenih fizičkih bolova, straha i duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti za povredu na radu, a nižestepeni sudovi su odlučili delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva tužioca do visine iznosa utvrđenih stavom prvim izreke prvostepene presude, dok je preko navedenih pa do traženih iznosa zahtev tužioca odbijen zbog utvrđenog doprinosa tužioca nastanku štete. Pobijana presuda doneta je primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a imajući u vidu da odluka o ovakvom zahtevu i visini tražene naknade zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni sud nalazi da nije potrebno odlučivanje o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete u ovoj parnici podneta je 29.09.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 70.000,00 dinara.

S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena.

Iz napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković