Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14) i našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. istog zakona, u postupku pred drugostepenim sudom, zbog kojih se revizija može izjaviti. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom i na raspravi pred drugostepenim sudom, a za svoju odluku dao obrazložene i jasne razloge zbog čega je neosnovano ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Ukazivanje na povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja bitnu povredu zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme po ugovoru o radu broj ... od ...2015. godine za period od 01.08.2015. godine do 31.01.2016. godine radi obavljanja poslova ... . Nakon ovoga tužilja je sa tuženim zaključila još dva ugovora o radu od 29.01.2016. godine i 31.03.2016. godine kojima je zasnivala novi radni odnos kod tuženog na određeno vreme na istim poslovima, prema poslednjem za period 01.04.2016. godine do 31.12.2016. godine, da bi Aneksom 1 poslednjeg ugovora od 16.05.2016. godine tužilji bilo produženo trajanje radnog odnosa na određeno vreme kod tuženog do 31.07.2017. godine. Tuženi je rešenjem broj ... od ...2016. godine tužilji otkazao osnovni ugovor o radu od 31.03.2016. godine sa kasnijim izmenama i to sa datumom 07.07.2017. godine. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je na osnovu tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog prestala potreba za radom tužilje zbog smanjenja obima posla i promena organizacije rada. Zaključkom od 08.07.2016. godine ispravio je postojeću grešku u pogledu datuma prestanka radnog odnosa u dispozitivu osporenog rešenja od 05.07.2016. godine, i navedeno da tužilji radni odnos prestaje 07.07.2016. godine. Pravilnikom o sistematizaciji poslova koji je donet 04.07.2016. godine, sistematizovana su radna mesta kod tuženog za četiri radne jedinice kojim Pravilnikom ni u jednoj radnoj jedinici nisu sistematizovani poslovi ... . Članom 24. ovog pravilnika predviđeno je da isti stupa na snagu danom donošenja. Tuženi se u osporenom rešenju nije pozivao na odredbe Pravilnika i nije priložio dokaze da li je Pravilnik stupio na pravnu snagu, odnosno da li je objavljen. Tužilja je po nalogu poslodavca obavljala i druge poslove kod tuženog koji nisu sadržani u opisu poslova za koje je zaključila ugovor o radu i bila jedini izvršilac na poslovima za koje je zaključila ugovor o radu sa tuženim koji je obavljala do donošenja osporenog rešenja. Nakon otkaza tužilji, poslodavac je u radni odnos primio 10 radnika. S obzirom na ukupan broj zaposlenih nije bio u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih jer je radni odnos prestao tužilji i još jednom zaposlenom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužbeni zahtev osnovan i da je tužilji nezakonito prestao radni odnos, s tim što je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o tužbenom zahtevu, ne iz razloga koje je našao prvostepeni sud, već zbog nezakonito sprovedenog postupka utvrđivanja viška zaposlenih i donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji po tom osnovu.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05....75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbom člana 185. stav 1. Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se u reviziji tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

U konkretnom slučaju, tuženi se u rešenju o otkazu ugovora tužilji, osim što je citirao zakonsku odredbu, nije pozvao na odredbe Pravilnika o sistematizaciji poslova koji je donet 04.07.2016. godine, neposredno pred otkaz tužilji, već je u toku postupka tvrdio da je Pravilnik osnov za donošenje rešenja o otkazu. Pri tome nije pružio dokaze da je isti objavio kako bi stupio na pravnu snagu danom donošenja u smislu odredbe 24. Pravilnika i kako bi zaposleni bili upoznati sa sadržinom istog, a dužnost objavljivanja Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kao opšteg akta, propisana je i odredbom člana 196. stav 1. Ustava Republike Srbije, po kojem se opšti akti objavljuju pre stupanja na snagu, a u smislu stava 4. istog člana, stupaju na snagu najranije osam dana od dana objavljivanja, a ranije samo ako za to postoje opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja. Poslodavac može da uvede tehnološke, ekonomske i organizacione promene. Ako njihova primena bude zahtevala smanjenje ili ukidanje određenih poslova, mora doći i do prestanka radnog odnosa zaposlenih koji su ih obavljali. Ovaj otkazni razlog to i omogućuje ali uz određene uslove. Tačno je da sud nema ovlašćenja da ispituje da li je novodoneti Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog ispravan ili ne, zakonit ili ne, svrsishodan ili ne, jer u tom pogledu sud nema ingerencije, međutim odluka o otkazu ugovora o radu je konstitutivni akt i ocena zakonitosti tog akta je neizbežna jer je propisana zakonom, ukoliko zaposleni pokrene spor pred nadležnim sudom. Zbog navedenog, suprotno revizijskim navodima, drugostepeni sud nije cenio ni vršio ocenu ekonomske politike tuženog poslodavca i razloge za učinjeno, već samo zakonitost sprovedenog postupka utvrđivanja viška zaposlenih i donošenja rešenja po tom osnovu. Ukoliko poslodavac ne objavi Pravilnik o sistematizaciji, nejasno je kako može stupiti na snagu i obavezivati bilo kog zaposlenog ukoliko nisu upoznati sa sadržinom istog iz čega proizilazi da tuženi nije u potpunosti sproveo propisanu proceduru zbog čega protivpravno postupanje tuženog u postupku donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilje kao višku zaposlenih, čiji poslovi su ukinuti, vodi oceni o nezakonitosti spornog rešenja o otkazu od 05.07.2016. godine.

Kako je usvojen tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu to je pravilna i odluka o naknadi štete tužilji zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa u vidu isplate neisplaćenih zarada i pripadajućih doprinosa.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić