Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović, Marine Govedarica, Ljubice Milutinović i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava u Jagodini, Policijska stanica u Paraćinu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, Odeljenje u Kraljevu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 463/2015 od 20.08.2015. godine, u sednici veća održanoj 14.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 463/2015 od 20.08.2015. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 463/2015 od 20.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 935/2013 od 27.01.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime neisplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora isplati za mesec novembar 2010. godine iznos od 1.318,34 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2011. godine pa do isplate i za mesec decembar 2010. godine iznos od 366,73 danara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2011. godine pa do isplate, a tužilac je obavezana da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 463/2015 od 20.08.2015. godine, žalba tužene je odbijena i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Paraćinu P1 935/2013 od 27.01.2015. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je izjavila reviziju u smislu člana 404. ZPP, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i zbog ujednačavanja sudske prakse.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem R1 489/15 od 02.02.2016. godine, predmet ustupio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o posebnoj reviziji tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu člana 404. ZPP (“Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Naime, odlučujući o tužbenom zahtevu sudovi su našli da u konkretnom slučaju nema mesta primeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, već da se primenjuje Pravilnik o platama zaposlenih kod tužene, koji je donet u sprovođenju Zakona o policiji, a kojim je u članu 9. stav 2. isključeno pravo zaposlenih na stimulativnu naknadu od 10% za vreme korišćenja godišnjeg odmora, što je u skladu sa sudskom praksom i pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Taj iznos je prema članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14) relevantan za ocenu dozvoljenosti revizije u svim postupcima koji su pravnosnažno okončani nakon stupanja na snagu navedenih izmena Zakona.

Tužba je podneta 16.09.2013. godine, radi isplate naknade za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Vrednost predmeta spora je iznos od 1.685,07 danara. Drugostepena presuda je doneta 20.08.2015. godine.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić