.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3077/2023
09.07.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Kalić, advokat iz ..., protiv tuženog NIS AD Novi Sad, koga zastupa Branislav Grujić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1917/22 od 14.10.2022. godine, u sednici održanoj 09.07.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnim revizijama tuženog i tužioca izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1917/22 od 14.10.2022. godine.
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženog i tužioca izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1917/22 od 14.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2229/17 od 09.12.2021. godine, stavom prvim i drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi ništavost stava 3. rešenja NIS-a AD ... od 14.04.2015. godine i da se obaveže tuženi da tužiocu isplati dug po osnovu manje isplaćene otpremnine za 30 godina staža kod tuženog u ukupnom iznosu od 1.797.127,61 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 15.04.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati dug po osnovu manje isplaćene zarade od 15% za period od 15.05.2012. do 31.12.2012. godine u iznosu od 46.594,63 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos od 15.04.2015. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati dug po osnovu manje isplaćene zarade od 15% za period od 15.04.2012. do 15.05.2012. godine i za period od 01.03.2013. do 15.04.2015. godine u iznosu od 195.559,89 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na predmetni iznos od 15.04.2015. godine do isplate. Stavom petim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je diskriminisan i u podređenom položaju od strane tuženog i da se obaveže tuženi da tužiocu uplati dug po osnovu neisplaćene zarade iz dobiti. Stavom šestim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi, a stavom sedmim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1917/22 od 14.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog i tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2229/17 od 09.12.2021. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi i tužilac su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Pobijana odluka kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca za isplatu manje isplaćene zarade za 15% za period od 15.05.2012. do 31.12.2012. godine za iznos od 46.594,63 dinara sa kamatom od 15.04.2015. godine do isplate, doneta je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, pri čemu je izvršeno i veštačenje od strane veštaka odgovarajuće struke, a u tom delu odluka je doneta i u skladu sa odlukama Vrhovnog suda u istoj činjeničnopravnoj situaciji. Stoga pobijana odluka u tom delu ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3. ZPP).
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje. Pravno dejstvo ove posebne norme isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije zbog preinačene prvostepene presude, u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačke 2. ZPP, imajući u vidu da predmet spora nije zasnivanje, postojanje niti prestanak radnog odnosa.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 08.08.2015. godine. Vrednost predmeta spora koji se pobija revizijom tuženog je 46.594,63 dinara.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca i utvrdio da ista nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. ZPP propisano je da ako za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Imajući u vidu da tužilac revizijom pobija i odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi, u smislu odredbe člana 420. ZPP, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje, nije dozvoljena, a nije dozvoljena ni po revizijskom cenzusu.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
