U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilaca 1. AA, 2. BB, 3. VV, 4. GG, 5. DD, 6. ĐĐ, 7. EE i 8. ŽŽ, svi iz ..., koje zastupa Radovan Lopičić, advokat iz ..., protiv tuženog Republika Srbija, koga zastupa Državno pravobranilaštvo RS, sa sedištem u Beogradu, radi utvrđenja diskriminacije i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 678/16 od 12.05.2017. godine i o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 6/19 od 20.03.2019. godine, u sednici održanoj dana 15.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 678/16 od 12.05.2017. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 6/19 od 20.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu P1 356/14 od 05.11.2015. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je prinačenje tužbe. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocima, tako što im nije isplatio jednokratnu novčanu pomoć za socijalno ugrožena lica, bivše zaposlene HK “Vojin Popović“ ad Novi Pazar. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocima na ime materijalne štete isplati iznos od po 464.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.03.2011. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke tužiocima su dosuđeni troškovi parničnog postupka u iznosu od 455.620,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 678/16 od 12.05.2017. godine, u stavu prvom izreke, žalba tuženog je odbijena kao neosnovana i presuda Višeg suda u Beogradu P1 356/14 od 05.11.2015. godine je potvrđena. U stavu drugom izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremenu i dozvoljenu reviziju je izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po reviziji tuženog u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), pa je utvrdio da nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili zaposleni u HK „Vojin Popović“ a.d. Novi Pazar sve do 30.11.2005. godine, kada je nad poslodavcem otvoren stečaj. Zaključkom Vlade RS od 21.01.2011. godine odobrena je dodela jednokratne novčane pomoći za socijalno ugrožena lica, bivše zaposlene u navedenom privrednom društvu, a realizacija tog zaključka je poverena Ministarstvu rada i socijalne politike i Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, koji su utvrđivali krug lica koja su obuhvaćena tim zaključkom. Sredstva za isplatu novčane pomoći su preneta na Grad Novi Pazar, koji je vršio isplatu krajnjim korisnicima. Isplata je izvršena u korist 257 bivših zaposlenih u iznosu od po 465.000,00 dinara, dana 18.03.2011. godine, prema spisku sastavljenom od strane sindikata Nezavisnost Holding Vojin Popović, koji je dostavljen označenim ministarstvima. Iz sadržine spiska od 13.01.2011. godine proizlazi da tužioci istim nisu obuhvaćeni kao korisnici jednokratne pomoći, već kao lica kojima ne treba isplatiti naknadu, jer se radi o ranijim rukovodiocima koji su odgovorni za stečaj HK „Vojin Popović“ a.d. Novi Pazar i da bi u slučaju isplate u korist istih došlo do nezadovoljstva i dodatnih problema. Prema iskazu saslušanih svedoka, sindikat je na inicijativu zaposlenih dostavio ministarstvu spisak bez imena tužilaca, jer su isti navodno doveli preduzeće u stečaj. Iz sadržine zapisnika sa sastanka održanog dana 28.02.2011. godine u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja proizlazi da je od Agencije za privatizaciju zatraženo da dostavi spisak zaposlenih kod HK „Vojin Popović“ a.d. Novi Pazar na dan otvaranja stečaja, te da je odgovoreno da agencija taj podatak ne poseduje, pa je na istom sastanku predstavnika ministarstava dogovoreno da se prihvati spisak dostavljen od strane Štrajkačkog odbora sindikata Nezavisnost.

Na osnovu napred utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi izvode zaključak da je tuženi izvršio diskriminaciju tužilaca, na taj način što je zbog ličnog svojstva tužiocima uskratio isplatu jednokratne novčane socijalne pomoći po Zaključku Vlade RS od 21.01.2011. godine. Tuženi je obavezan da tužiocima naknadi materijalnu štetu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija tuženog nije osnovana.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kada su utvrdili da postupanje tuženog ima karakter diskriminacije tužilaca. Uskraćivanjem prava na jednokratnu novčanu naknadu po Zaključku Vlade RS od 21.01.2011. godine tuženi, kao organ javne vlasti, izvršio je povredu načela jednakih prava i obaveza, što predstavlja jedan od zakonom propisanih oblika diskriminacije iz člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije.

Naime, pomenutim zaključkom Vlada RS se obavezala da bivšim zaposlenima u HK „Vojin Popović“ a.d. Novi Pazar isplati jednokratnu novčanu pomoć, koja je isplaćena svim ostalim zaposlenima, izuzev tužiocima. Navedeno isključivanje tužilaca u ostvarivanju prava na novčanu pomoć zasnovano je na ličnom obeležju istih – položaju ranijih rukovodilaca označenog privrednog društva. Tuženi je ovaj status tužilaca, kao relevantan kriterijum prilikom uskraćivanja prava na isplatu, prihvatio postupanjem po spisku koji mu je dostavljen od strane Štrajkačkog odbora sindikata Nezavisnost, u kome se navode svi primaoci pomoći. Tužioci nisu sadržani ovim spiskom zbog ličnog svojstva, što su saslušani svedoci potvrdili pred sudom, navodeći da je između predstavnika sindikata i rukovodećeg kadra postojao animozitet. Sledi da se u postupanju tuženog (koji prihvata princip ograničenja prilikom ostvarivanja novčane pomoći od strane sindikata) ostvaruju obeležja diskriminacije, budući da je lično svojstvo bilo uzrok za neopravdano pravljenje razlike između tužilaca i ostalih lica koja se nalaze u istoj poziciji.

Nasuprot navodima revizije, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da sporni zaključak nije propisivao isplatu pomoći isključivo socijalno ugroženim radnicima (a ne svim radnicima), budući da odredba takve vrste ovim aktom nije sadržana, niti su sadržani kriterijumi na osnovu kojih bi se utvrdio krug zaposlenih koji, shodno socijalnom položaju, imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć. U tom smislu nije bilo mesta primeni člana 14. Zakona o zabrani diskrimijacije, kojim je propisano u kojim slučajevima je moguće primeniti nejednak tretman s obzirom na lična svojstva kroz određivanje posebnih mera (tkz. pozitivna diskriminacija).

Pravilan je i stav nižestepenih sudova da tužilac ima pravo na naknadu materijalne štete koju je pretrpeo u vezi izvršene diskriminacije. Pravo na naknadu štete priznato je članom 43. stav 1. tačka 4. Zakona o zabrani diskriminacije, a ostvaruje se prema opštim pravilima prouzrokovanja štete iz Zakona o obligacionim odnosima, sa ciljem da se otklone štetne posledice u imovini tužilaca koje su izazvane aktom diskriminacije, te da se tužioci dovedu u istu ravan sa licima u odnosu na koja su diskriminisani.

Iz izloženih razloga i primenom člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci presude pod stavom prvim.

Odluku u stavu drugom izreke ove presude, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom člana 401. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno sa razloga što je članom 355. stav 1. i članom 385. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano da se žalba može podneti protiv odluke donete u prvom stepenu. Kako je rešenje o nedopuštenosti revizije doneo apelacioni sud, kao sud drugog stepena, to sledi da protiv ove odluke žalba, kao redovan pravni lek, nije dozvoljena.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić