U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca Slađanke Milošević iz Beograda, predstavnika sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije, čiji je punomoćnik Miloš Vlahović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Osnovni sud u ..., koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 1706/18 od 17.04.2019. godine, na sednici održanoj dana 23.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 1706/18 od 17.04.2019. godine.

ODBIJA SE, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2264/16 od 22.02.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je AA, dana 01.09.2016. godine, po sili zakona, zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog na radno mesto referent za ... poslovanje, pri čemu je konstatovano da ova presuda zemenjuje rešenje o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 1706/18 od 17.04.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan i obavezan je tužilac na naknadu troškova postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18) pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, AA u radnom odnosu je kod tužene u Osnovnom sudu u ... na određeno vreme počev od 01.03.2014. godine na radnom mestu referenta za ... poslovanje, a sve po osnovu rešenja tužene koja su donošena na period od po šest meseci počev od 01.03.2014. godine. Kako AA obavlja poslove na radnom mestu za ... poslovanje u zvanju referenta koje radno mesto je predviđeno Pravilnikom u unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Osnovm sudu u ... od 15.01.2016. godine i 30.01.2014. godine, pri čemu radi od 01.03.2014. godine kod tužene do danas na određeno vreme na istim poslovima, a zbog povećanog obima posla, prvostepeni sud nalazi da angažman AA ima karakter radnog odnosa na neodređeno vreme i to od dana kada je ista stupila na rad, zbog čega je, na osnovu odredbi člana 37. stav 6. i 37. stav 2. Zakona o radu, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Apelacioni sud u Beogradu je svojom odlukom Gž broj 1706/18 od 17.04.2019. godine preinačio prvostepenu odluku, ukazujući na to da su zaposleni u državnim organima u posebnom režimu radnih odnosa koji je propisan prvenstveno Zakonom o državnim službenicima, a da se Zakon o radu primenjuju jedino u slučaju kada neka pitanja nisu regulisana posebnim zakonom. Shodno navedenom, a s pozivom na odredbu člana 63. Zakona o državnim službenicima, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev, konstatujući da radni odnos AA, koji je zasnovan bez internog ili javnog konkursa, ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev tužioca.

Revizijskim navodima tužioca ne dovodi se u pitanje pravilnost drugostepene odluke.

Naime, tužilac u reviziji ukazuje na uslove koji moraju biti ispunjeni da bi došlo do promene radnopravnog statusa lica koje je zaposleno na određeno vreme u status lica zaposlenog na neodređeno vreme, te ukazuje na to da Zakon o radu pravi razliku između pravne promene, koja nastupa onda kada zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor na određeno vreme zaključen, odnosno pravne fikcije, prema kojoj radni odnos zaključen na određeno vreme van slučajeva kada je to po zakonu moguće, zapravo predstavlja radni odnos na neodređeno vreme počev od samog stupanja zaposlenog na rad.

Međutim, nezavisno od distinkcije na koju tužilac ukazuje u reviziji, AA je zaposlena na radnom mestu referenta u Osnovnom sudu u ..., što znači da se na nju primenjuje Zakon o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ broj 79/05...99/14). Ovaj zakon u članu 63. stav 3. propisuje da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kada položi državni ili poseban stručni ispit. Kako je AA zasnovala kod tužene radni odnos na određeno vreme, bez internog i javnog konkursa, u skladu sa članom 63. stav 2. Zakona o državnim službenicima, ovako zasnovan radni odnos ne može da preraste u radni odnos na neodređen vreme, pa je pravilno tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Imajući izneto u vidu, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, to je odbijen njegov zahtev za naknadu troškova na ime sastava revizije.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić