U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđina Mitić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ privredno društvo za održavanje obezbeđenja objekata, imovine i druge usluge ..., čiji je punomoćnik Vojislav Jovanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1943/16 od 26.08.2016. godine, u sednici održanoj 08.02.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1943/16 od 26.08.2016. godine tako što SE ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Nišu P1 3654/13 od 22.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3654/13 od 22.03.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime uvećane zarade za rad u smenama isplati za jun 2011. godine iznos od 1.287,00 dinara, za jul 2011. godine iznos od 613,00 dinara, za februar 2013. godine iznos od 4.013,00 dinara, za mart 2013. godine iznos od 6.175,00 dinara, za april 2013. godine iznos od 6.175,00 dinara, za maj 2013. godine iznos od 6.040,00 dinara, za jun 2013. godine iznos od 6.175,00 dinara i za jul 2013. godine iznos od 6.041,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30. u tekućem mesecu za prethodni mesec do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na dosuđene iznose uplati doprinose i poreze nadležnim fondovima po stopi i osnovici na dan uplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 101.361,00 dinara i to na iznos od 81.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate, dok je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate od dana presuđenja pa do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1943/16 od 26.08.2016. godine preinačena je prvostepena presuda u stavu I, II i u ustavajućem delu stava III izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi na ime uvećane zarade isplati iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedene u izreci presude, kao i zahtev tužioca za uplatu poreza i doprinosa nadležnim fondovima i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 79.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate, dok je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od dana presuđenja do dana izvršnosti.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog na poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja. Aneksima br. 4 i 8 ugovora o radu određena je visina osnovne zarade zaposlenog, s tim što je predviđeno da će ona biti uvećana za 26% od osnovice za rad u smenama. Raspored rada kod tuženog organizovan je tako da zaposleni dva dana rade, pa su dva dana slobodni, nakon čega opet nastavljaju rad u istoj smeni i tako čitavog meseca. Tužilac je u spornom periodu radio tako što je radio dva dana zaredom po 12 sati - od 07 do 19 sati, nakon toga imao dva slobodna dana, da bi opet radio dva dana i tako naizmenično. Posao je na taj način obavljao tokom celog meseca, da bi narednog meseca radio samo noću, dva dana zaredom od 19 sati do 07 sati narednog dana, nakon čega je imao dva dana odmora, pa zatim ponovo dva dana rada. Veštačenjem od strane veštaka finansijske struke utvrđena je visina potraživanja tužioca na ime uvećane zarade za smenski rad za sporni period. Veštak je na osnovu rasporeda rada, evidencije realizacije i obračunskih listi utvrdio da je tuženi isplaćivao tužiocu osnovnu zaradu kojom je obuhvaćeno i uvećanje za rad u smenama, osim za mesece jun i jul 2011. godine i u periodu od februara do jula 2013. godine. Takođe je konstatovano da kod tuženog postoji odluka od 16.09.2009. godine kojom je kod tuženog utvrđena preraspodela radnog vremena zbog prirode delatnosti i to za zaposlene na poslovima neposredne fizičke zaštite.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac radeći po napred opisanom modelu ostvario smenski rad i usvojio je tužbeni zahtev za isplatu uvećane zarade po tom osnovu. Međutim, apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je apelacioni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema članu 63. stav 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, 24/05 ... ) ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.

Odredbom člana 108. stav 1. tač. 2. i 3. istog zakona predviđeno je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to za rad noću i prekovremeni rad, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade najmanje 26% od osnovice.

Prema direktivi Evropske unije 2003/88 – ES smenski rad je definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući i obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili bez prekida (kontinuiran ili diskontinuiran), iziskujući potrebu da radnik radi u različito vreme tokom određenog perioda danju ili noću, a turnus se u svom jezičkom značenju izjednačava sa smenskim radom (perturnum, po redu, redom). S obzirom da se pod turnusom podrazumeva utvrđen red u kome više lica jedno za drugim obavljaju neki posao radeći naizmenično i smenjujući se, između ova dva pojma nema nikakve razlike i predstavljaju sinonime. Direktiva Evropske unije nije izvor prava ali njena sadržina pomaže u tumačenju pojma smenskog rada koji naši zakoni ne sadrže.

Dakle, kada se zaposleni na istom poslu smenjuju prema unapred utvrđenom redosledu radi se o smenskom radu, a ne preraspodeli radnog vremena, kako to pogrešno zaključuje drugostepeni sud. Između smenskog rada i preraspodele radnog vremena postoje suštinske razlike. Preraspodela radnog vremena vrši se kad to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena iizvršavanje određenog posla u utvrđenim rokovima (član 57. Zakona o radu). Priroda delatnosti je razlog za preraspodelu kod sezonskih poslova (građevinarstvo, turizam, proizvodnja toplotne energije, poljoprivreda, šumarstvo i dr.). Organizacija rada može biti razlog za preraspodelu kod povećanog obima posla (iznenadnog ili neočekivanog), što u konkretnom slučaju ne stoji. Korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena ili izvršenje određenih poslova u utvrđenim rokovima nisu razlozi koji bi kod delatnosti tuženog ukazivali da se radi o preraspodeli radnog vremena. Sama činjenica da je smenski rad priznat aneksima ugovora o radu ukazuje da se problem mora sagledati i rešavati u skladu sa pravilima o smenskom radu i uvećanoj zaradi, a ne u skladu sa pravilima o preraspodeli radnog vremena.

Kako je utvrđeno da tuženi tužiocu nije isplaćivao osnovnu zaradu kojom je obuhvaćena i uvećana zarada za rad u smenama za sporni period, pravilno je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev tužioca za isplatu uvećane zarade na ime smenskog rada, budući da je radio po ovakvom modelu radnog vremena, a tuženi mu za ovakav rad nije isplaćivao uvećanu zaradu saglasno Zakonu o radu.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić