.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3083/2024
05.12.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Zorana Hadžića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Tatić, advokat iz ..., protiv tužene Opšta bolnica Sremska Mitrovica, čiji je punomoćnik Biljana Kocan, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1236/24 od 15.08.2024. godine, u sednici održanoj 05.12.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1236/24 od 15.08.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1236/24 od 15.08.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 140/22 od 18.01.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji plati 17.680,00 dinara na ime naknade štete sa zakonskom zateznom kamatom od 28.01.2022. godine do dana isplate i troškove od 85.857,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1236/24 od 15.08.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji isplati materijalnu štetu zbog nepravilnog rada obračunske službe tužene. Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, jer obrazloženja odluka nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva, ne odstupaju od postojeće sudske prakse i vladajućih pravnih shvatanja u tumačenju i primeni materijalnog prava - člana 154., 170. stav 1. 172., 185 i 189. Zakona o obligacionim odnosima kao relevantnog za presuđenje ove pravne stvari. Tužena u reviziji ne ukazuje, niti dostavlja odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog suda iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari i postojanju potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, dok utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima, dozvoljenost revizije ceni se u smislu člana 403. stav 3. istog zakona, kojim je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 15.04.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 17.680,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
