U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Duško Milivojević, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za rehabilitaciju … – Organizacijoni ceo „…“ u …, čiji je punomoćnik Manuela Milićević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 834/18 od 12.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 26.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 834/18 od 12.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P1 4/16 od 23.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od 30.01.2015. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da vrati tužilju na rad. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 144.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 834/18 od 12.09.2018. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011... 87/18) i odlučio da revizija tužilje nije osnovana.

Drugostepena presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima medicinskog tehničara, a tuženi je dana 30.11.2015. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu, a kao otkazni razlog je naveo da je tužilja učinila povredu radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 5. i 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 75/14). Ona se ogleda u tome da je dana 07.11.2015. godine na svom radnom mestu u radno vreme tužilja ispoljila ponašanje koje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, kao i ponašanje koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Upozorena je na razloge za otkaz ugovora o radu od strane tuženog, na koje se izjasnila pisanim putem. Nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilja pomenutog datuma, prilikom obavljanja poslova medicinske sestre u stacionaru …, u kome se starala o pacijentima koji ne mogu da se staraju o sebi, u sobi … od BB, dok je ležao u bolesničkom krevetu, iz novčanika koji se nalazio u fioci komode, izvršila krađu novca u iznosu od 10.000,00 dinara, nakon čega je novac stavila u džep uniforme, a zatim izašla iz sobe, čime nije poštovala radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca. Protiv tužilje je odbačena krivična prijava iz razloga što je u pitanju krivično delo malog značaja, što je stepen krivice učinioca nizak, a šteta i posledice su neosetne, kao i jer je oštećenima nadoknađena šteta.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su ocenili da tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja i njenog vraćanja na rad nisu osnovani.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 5. i 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Članom 180. istog zakona propisao je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Odredbom člana 181. istog zakona propisano je da zaposleni uz izjašnjenje može da priloži mišljenje sindikatu čiji je član u roku iz člana 180. ovog zakona. Poslodavac je dužan da razmotri priloženo mišljenje sindikata.

Člana 2. Poslovnog kodeksa tuženog, propisano je da je zaposleni dužan da se savesno i odgovorno odnosi prema radu, da sve poslove za koje je zadužen izvršava u skladu sa zakonom i pravilima struke, a članom 15. istog kodeksa propisano je da je zaposleni dužan da se sa najvećim stepenom profesionalnog uvažavanja odnosi prema pacijentima i poslovnim partnerima.

Odredbom člana 18. stav 1. alineja 3. i tačka 21. ugovora o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca i svaka radnja kojom se vređa ugled ili interes instituta, zaposlenog u institutu, korisnika usluga instituta, a posebno bolesnika.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o radu, Poslovnog kodeksa tuženog i ugovora o radu, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi doneli pravilan zaključak da je tužilja učinila povrede radne discipline koje su joj osporenim rešenjem stavljene na teret – oduzevši od bolesnika iznos od 10.000,00 dinara, dok je on ležao u bolesničkom krevetu, čime je iskazala ponašanje koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U postupku utvrđivanja i korišćenja otkaznih razloga iz člana 179. stav 3. tačka 5. i 8. Zakona o radu, tuženi se u svemu pridržavao propisane procedure iz odredaba člana 180. i 181. ovog zakona.

Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilje je formalno i sadržinski zakonito, pa su nižestepeni sudovi, pravilnom primenom materijalnog prava, pravilno zaključili da nije osnovan zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad. Navodi revizije kojima se osporava ovakav pravni zaključak nisu osnovani.

Naime, nižestepeni sudovi su polazeći od rezultata dokaznog postupka (posebno od iskaza saslušanih svedoka i tužilje kao parnične stranke), utvrdili da je tužilja (okrivljeno, odnosno svesno) učinila povredu radne discipline, na način opisan u osporenom rešenju, zbog čega nije bilo mesta poništaju otkaznog rešenja i njenom vraćanju na rad. Za postojanje opravdanog otkaznog razloga u smislu člana 179. stav 3. tačka 5. i 8. Zakona o radu je dovoljan i samo jedan skrivljeni akt nepoštovanja propisane ili uobičajene radne discipline zbog kojeg zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca. Izbor o primeni ovog fakultativnog otkaznog roka je na poslodavcu i zavisi od njega, ako su zakonski uslovi ispunjeni.

Neosnovani su revizijski navodi da je pogrešnmo primenjeno materijalno pravo jer tužilja nije oglašena krivom i osuđena za izvršenje krivičnog dela, a shodno članu 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu. Oduzimanje novca iz komode pacijenta (što je tužilja potvrdila u svom iskazu) predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu.

Većim delom navoda tužiljine revizije pobija se, neposredno ili posredno, utvrđeno činjenično stanje, na kojem se zasnivaju nižestepene presude. Takve revizijske razloge, ovaj sud nije posebno ispitivao, ni obrazložio, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić