.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3092/2024
27.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Vlahović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Mreža Most“ Beograd čiji je punomoćnik Ivana Konstantinović, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1564/22 od 30.09.2022. godine, u sednici veća održanoj 27.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1564/22 od 30.09.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1564/22 od 30.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 272/16 od 04.02.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zhatev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada za period od januara 2016. godine do aprila 2017. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kako je određeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada za period od januara 2016. godine do maja 2017. godine preko dosuđenih novčanih iznosa iz stava prvog izreke, a do traženih novčanih iznosa bliže navedenih u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1564/22 od 30.09.2022. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 10/2023), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za delimično odbijanje tužbenog zahteva koji su navedeni u nižestepenim presudama. Pobijana odluka ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 05.04.2016. godine o pravu na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla koje imaju svi zaposleni, ako poslodavac nije utvrdio opštim aktom uslove i kriterijume za prevoz zaposlenih od mesta stanovanja do posla, osim ako bi po razumnoj oceni takav zahtev bio očigledno neosnovan, a u činjeničnoj situaciji da je tužilac u danima kada je radio, boravio u mestu rada (Zvečanu), te da u tim danima nije imao troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada na relaciji Zvečan-Niš. Ukazivanje tužioca na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od činjenica utvrđenih u svakom konkretnom slučaju.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 11.03.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 144.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi naped propisani imovinski cenzus , revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
