Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvređnog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka prema članu 407. stav 2. ZPP. Revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju člana 403. stav 2. ovog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim 03.07.2020. godine zaključila ugovor o volontiranju. Dana 25.02.2021. godine zaključila je ugovor o volontiranju na ... do 28.06.2021. godine. Međutim, tužilja je imala uporedo zaključena dva ugovora o radu na određeno vreme. Prvi ugovor je zaključila 02.12.2020. godine za period do 01.03.2021. godine. Drugi ugovor na određeno vreme je zaključila dana 01.04.2021. godine do 30.06.2021. godine. Međutim, i nakon isteka trajanja ugovora na određeno vreme sa datumom od 30.06.2021. godine, tužilja je nastavila da obavlja posao koji je ranije obavljala sve do 21.09.2021. godine. Dana 30.06.2021. godine usmeno joj je rečeno da više ne dolazi na posao jer joj je istekao ugovor o radu na određeno vreme. U periodu od 01.07.2021. godine do 21.09.2021. godine tužilja je obavljala poslove ... kod tuženog a da nije imala zaključen ugovor o radu. Kako je naglasila da obavlja poslove ... to smatra da je zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme počev od 01.07.2021. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je polazeći od člana 30. i 37. Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev tužilje. Zaključio je da ako je prema članu 37. stav 6. Zakona o radu propisano da ako ugovor o radu na određeno vreme je zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Shodno tome, usvojio je tužbeni zahtev tužilje.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključio je da je tužilja imala zaključen ugovor o radu na određeno vreme sa rokom trajanja do 30.06.2021. godine. Kako je usled isteka roka na koji je zasnovan radni odnos do 30.06.2021. godine istekao, to tužilja nema pravni osnov da zahteva da se utvrdi da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.07.2021. godine. Nakon isteka ugovora o radu 30.06.2021. godine tužilja je podnela zahtev da joj se omogući angažovanje u vidu volontiranja na ... odeljenju te da je tuženi na osnovu molbe tužilje sačinio ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju broj .../... od 30.06.2021. godine ali tužilja taj ugovor nije potpisala. Kod tuženog nije postojala namera zasnivanja radnog odnosa i u pogledu daljeg angažovanja tužilje, već da je tuženi tužilju primio samo radi stručno osposobljavanja i usavršavanja zbog čega je i ugovor od 28.06.2021. godine sačinjen kao ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Na taj način je trebalo da se reguliše radno pravni status tužilje ali isti tužilja nije potpisala iako je više puta pozivana. Zaključuje da nije postojala prava volja za zasnivanje radnog odnosa nakon 30.06.2021. godine na strani tuženog pa se u takvom slučaju ne može primeniti odredba člana 57. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda je pravilna.

Naime prema članu 57. Zakona o radu, propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1), poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2), ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Tuženi prema Zakonu o budžetskom sistemu spada u korisnike javnih sredstava, pa se u odnosu na njega primenjuju odredbe i tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama tog Zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) u članu 27e dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Navedena odredba člana 27e stav 34. Zakona, novelirana je kasnijim izmenama i dopunama („Službeni glasnik RS“ broj 142/2014... 149/2020), tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2016. godine („Službeni glasnik RS“ broj 103/2015), zatim do 31. decembra 2017. godine („Službeni glasnik RS“ broj 99/16), do 31. decembra 2018. godine („Službeni glasnik RS“ broj 113/17), do 31. decembra 2019. godine („Službeni glasnik RS“ broj 95/18 i 31/19), odnosno do 31. decembra 2020. godine („Službeni glasnik RS“ broj 72/2019 i 149/2020). Članom 105. navedenog zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

U kokretnom slučaju tužilja je imala dva zaključenja ugovora o radu na određeno vreme, a poslednji ugovor je istekao 30.06.2021. godine. Nakon toga tužilja je podnela zahtev da joj se odobri volontiranje na odelelju za ... radi stručnog osposobljavanja i usavršavanja ali ugovor o tome nije potpisala. Činjenica je da član 37. Zakona o radu propisuje uslove kada dolazi do preobražaja radnog odnosa sa neodređenog na određeno vreme. Međutim, u konkretnom slučaju treba imati u vidu i odredbe Zakona o budžetskom sistemu. Odredbama naznačenog zakona propisana je zabrana zasnivanja radnih odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost nadležnih organa Vlade. Odredbe pomenutog zakona su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog vremena na radni odnos na neodređeno vreme što proizilazi iz odredbe člana 105. naznačenog zakona. Tužilja je radila kod tuženog u vreme kada tuženi kao korisnik javnih sredstava nije bio u mogućnosti da tužilju primi u radni odnos niti da zasnuje radni odnos sa nekim drugim licima i u slučajevima popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta osim ako za to postoji saglasnost tela Vlade i predlog nadležnog ministarstva odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva što ovde nije slučaj. Stoga po oceni Vrhovnog suda je pravilno zaključeno da nema uslova za usvajanje tužbenog zahteva tužilje.

Navodima iz revizije ne dovedi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. Nisu od značaja navodi da li je tužilja obavljala samostalno poslove koji su joj bili povereni ili ne. Vrhovni sud je dao posebne razloge zašto smatra da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan. Činjenica da je drugostepeni sud dao drugačije razloge od onih koji je dao Vrhovni sud ne utiče na pravilnost donete odluke.

Pravilna je odluka o troškovima postupka.

Na osnovu iznetog primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković