U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ukazuje na povrede postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe, što saglasno članu 407. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog ugovorom o radu na određeno vreme 01.12.2011. godine, a zatim je sa tuženim zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme 01.12.2012. godine, kojim je raspoređen na poslove ... u OJ „Podrum“. Aneksom ugovora o radu od 11.10.2019. godine raspoređen je na poslove ... u smeni za proizvodnju marmelade, pekmeza i voćnih namaza u OJ „Fabrika voćnih sokova“. Rešenjem tuženog od 24.12.2019. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline propisane članom 179. stav 3. tačka 1 Zakona o radu i člana 25. stav 1. tačka 7 Ugovora o radu, koje se ogleda u neopravdanom odbijanju zaposlenog da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom. Osporenim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret da je neopravdano odbio nalog neposrednog rukovodioca da od 05.12.2019. godine pa ubuduće obavlja poslove u smenama, a zbog povećanog obima proizvodnje. Pre donošenja osporenog rešenja tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac pisanim putem izjasnio. Tužiocu je nalog za obavljanje posla u smenama dat od strane neposrednog rukovodioca zbog povećanog obima proizvodnje i potrebe za ... i u drugoj smeni u proizvodnoj jedinici u kojoj radi tužilac, a odbijanje da postupi po nalogu tužilac je obrazložio time da poslove svog radnog mesta treba da obavlja isključivo u prvoj smeni (kao i do tada), jer nema sa kim da se menja, s obzirom da drugi radnici nemaju njegov stepen obrazovanja, ni radne sposobnosti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev nalazeći da je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto u skladu sa zakonom i na osnovu zakonito sprovedene procedure, jer je ponašanje tužioca takvo da su ispunjeni uslovi za otkaz po navedenom osnovu.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom.

Članom 25. stav 1. tačka 7. Ugovora o radu, predviđena je mera prestanka radnog odnosa otkazom ugovora o radu ukoliko dođe do povrede radne obaveze i to odbijanjem radnih obaveza ili radnih naloga, ako za to ne postoje zakonski ili drugi razlozi.

Imajući u vidu navedene odredbe, otkaz zbog odbijanja obavljanja poslova ili radnih naloga smatra se povredom radne discipline što je zakonski osnov za prestanak radnog odnosa. Nalog poslodavca za obavljanje posla mora biti zakonit i vezan za radni proces, a obaveza zaposlenog je da poštuje organizaciju rada i naloge poslodavca u vezi sa ispunjavanjem radnih obaveza. U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je ponašanje tužioca takvo da je suprotno ponašanju koje se očekuje i koje poslodavac može da toleriše, s obzirom da je kod tuženog došlo do porasta proizvodnje i promene radnog procesa u organizacionoj jedinici tužioca, zbog čega je trebalo da radi u smenama i takav nalog je dobio od svog neposrednog rukovodioca, a koji je on odbio da izvrši. Razlozi za odbijanje koje je tužilac isticao (da nema sa kim da se menja, jer drugi radnici nemaju njegov stepen obrazovanja, ni radne sposobnosti) ne mogu se smatrati opravdanim s obzirom da organizaciju rada zaposlenih vrši poslodavac, a koji je u ovom slučaju procenio da postoji potreba za radom ... i u drugoj smeni. Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u ponašanju tužioca stekla obeležja povrede radne discipline utvrđene članom 25. stav 1. tačka 7 ugovora o radu, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 1 Zakona o radu. Pre otkaza ugovora o radu, tuženi je tužioca pismenim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu, pa kako je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito to je pravilno tužbeni zahtev odbijen ako neosnovan. Iz navedenih razloga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kako je zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja odbijen, nisu ispunjeni ni uslovi za vraćanje tužioca na rad, pa je pravilno primenjena i odredba člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković