.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3102/2020
17.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Milica Psutka, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom „Goša Solko“ d.o.o. iz Smederevske Palanke, čiji je punomoćnik Srđan Đorđević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2758/16 od 27.01.2017. godine, u sednici veća održanoj 17.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2758/16 od 27.01.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P1 113/14 od 17.05.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi štetu po osnovu manje obračunate bruto zarade, u periodu od 01.12.2001. do 01.05.2004. godine, u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos bliže određen ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u ime i za račun tužioca Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Smederevo uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.12.2001. do 01.05.2004. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedenim ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime parničnih troškova isplati iznos od 136.685,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2758/16 od 27.01.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na potrebu ujednačavanja sudske prakse.
Rešenjem R4 14/18 od 09.03.2018. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 395. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04...111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom po članu 394. ovog zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.
Iz ove odredbe proizlazi da Vrhovni kasacioni sud odlučuje o izuzetnoj reviziji samo pod uslovom da takvo odlučivanje predloži apelacioni sud nakon ocene dopuštenosti ove revizije iz nekog od navedenih razloga. U konkretnom slučaju, nadležni apelacioni sud, nije predložio odlučivanje o reviziji tuženog, zbog čega revizija nije dozvoljena u smislu člana 395. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 55/14), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 24.01.2005. godine. Vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi iznosi 119.246,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
