U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Marko Veljić, advokat iz ..., protiv tuženog „Agrofinans“ Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge DOO, Beograd, koga zastupa punomoćnik Jelena Sretković, advokat iz ..., radi preobražaja radnog odnosa, poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv održanoj 16.07.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 653/24 od 26.06.2024. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kruševcu P1 219/22 od 19.01.2023. godine u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je dopunska presuda Osnovnog suda u Kruševcu P1 219/22 od 12.01.2024. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 219/22 od 02.02.2024. godine. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog M br. .. od 30.09.2020. godine u celosti, kao nezakonito. Stavom četvrtim izreke odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prema tuženom „Agrofinans“ Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge doo Beograd utvrdi da je tužiocu prerastao radni odnos na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, počev od 01.10.2018. godine. Stavom petim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza, isplati iznos od 396.085,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe pa do isplate. Stavom šestim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 113.843,100 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajuću presudu u stavu petom izreke, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može pobijati.

Vrhovi sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je radio kod tuženog na osnovu ugovora o radu na određeno vreme M. br. .. od 04.11.2016. godine i zaključenih aneksa ugovora, sve do 30.09.2020. godine, kada mu je pobijanim rešenjem tuženog otkazan ugovor o radu. U toku radnog odnosa kod tuženog nije bilo prekida rada tužioca, a u aneksima ugovora koji su zaključivani do 28.09.2018. godine, kao osnov za zasnivanje radnog odnosa, odnosno produženje radnog odnosa navedena je potreba procesa rada kod tuženog, dok je u aneksima ugovora o radu počev od 28.09.2018. godine, kao osnov zaključenja istih navedeno – potreba procesa rada kod poslodavca i rada na projektu koji je zasnovan ugovorom o poslovno tehničkoj saradnji broj .. od 07.11.2016. godine, kao i da će radni odnos trajati najduže do završetka navedenog projekta. Tužilac je nastavio da radi kod tuženog i nakon isteka 24 meseca rada na određeno vreme, sve do 30.09.2020. godine, kada mu je osporenim rešenjem tuženog otkazan ugovor o radu zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme. U momentu prestanka radnog odnosa tužioca projekat – ugovor o poslovno tehničkoj saradnji nije bio završen.

Tuženi je određen za privredno društvo od značaja za odbranu Republike Srbije, rešenjem o određivanju privrednih društava i drugih pravnih lica koja proizvode predmete i vrše usluge od značaja za odbranu Republike Srbije, koje je donela Vlada Republike Srbije. Nakon otkaza ugovora o radu tužilac se prijavio kod Nacionalne službe za zapošljavanje i u međuvremenu, tokom trajanja parničnog postupka, ostvario je pravo na starosnu penziju.

Prvostepeni sud je, na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je tužiocu prerastao radni odnos na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.10.2018. godine, poništio je rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog M.br. .. od 30.09.2020. godine u celosti kao nezakonito i obavezao tuženog da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza isplati iznos od 362.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 17.02.2022. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 72.136,20 dinara. Ovakvu odluku prvostepeni sud je doneo primenjujući odredbu člana 37. stav 4. tačka 2. Zakona o radu koji se odnosi na trajanje ugovora na određeno vreme koji se zasniva za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, te da tek sa završetkom projekta prestaje i radni odnos. Pored toga, prvostepeni sud je smatrao da je radni odnos na neodređeno vreme kod tužioca zasnovan radi procesa rada kod poslodavca prema aneksima ugovora do 01.10.2018. godine prerastao u radni odnos na neodređeno vreme upravo 01.10.2018. godine, stupanjem na snagu aneksa ugovora o radu broj .. . S obzirom da je rešenje tuženog od 30.09.2020. godine poništeno i da tužilac nije zahtevao vraćanje na rad, primenom člana 191. stav 2. Zakona o radu prvostepeni sud je tužiocu dosudio naknadu štete umesto vraćanja na rad u visini od 10 zarada koje je tužilac ostvario u mesecu koji je prethodio prestanku radnog odnosa, smatrajući je pravičnom s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja, u iznosu od 362.600,00 dinara, dok je dopunskom presudom od 12.01.2024. godine tužiocu dosudio na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza iznos od 33.485,00 dinara.

Drugostepeni sud je, nakon što je održao raspravu, ukinuo prvostepenu presudu od 19.01.2023. godine i dopunsku presudu od 02.02.2024. godine, poništio rešenje o otkazu ugovora o radu M.br. .. od 30.09.2020. godine, odbio tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužiocu prerastao radni odnos na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.10.2018. godine i tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza isplati iznos od 396.085,00 dinara. Tužbeni zahtev za naknadu štete umesto vraćanja na rad (tzv. supstitucija umesto reintegracije), drugostepeni sud je odbio, smatrajući da je tužiocu rešenjem RF PIO utvrđeno pravo na starosnu penziju, zbog čega ne može osnovano tražiti da se vrati na rad, a samim tim ni supstituciju umesto reintegracije odnosno naknadu štete umesto vraćanja na rad.

Revizijom tužioca se pobija drugostepena presuda upravo u delu koji se odnosi na naknadu štete umesto vraćanja na rad.

Prema oceni Vrhovnog suda stanovište drugotepenog suda je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 191. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 75/14) propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio (stav 1.); da se naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajuće poreze i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (stav 2); ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice (stav 5.).

Navedenom naknadom štete se supstituiše reintegracije i osnovanost zahteva za naknadu štete zavisi od osnovanosti zahteva za vraćanje na rade. Naime, jedan od načina prestanka radnog odnosa je i kada zaposleni ostvari uslove za odlazak u starosnu penziju, što je prema odredbi člana 175. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...113/17) kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osigurnja. To su opšti uslovi za prestanak radnog odnosa sticanjem prava na starosnu penziju koji su predviđeni i u članu 19. tačka 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br. 34/03...73/18). Tužilac je u toku postupka ostvario pravo na starosnu penziju, pa ne bi ni mogao da bude vraćen na rad iako je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno, a samim tim mu ne pripada ni pravo na naknadu štete umesto vraćanja na rad.

Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je ukinuo prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u delu za naknadu štete umesto vraćanja na rad. Ovakav zaključak drugostepenog suda je pravilan jer naknada štete predviđena navedenom zakonskom odredbom ima supstitucioni karakter i dosuđuje se umesto vraćanja na rad, tako da osnovanost zahteva za naknadu štete zavisi od osnovanosti zahteva za vraćanje na rad. U konkretom slučaju, tužilac je ostvario pravo na starosnu penziju i zato ne može biti vraćen na rad iako je rešenje o otkazu njegovog ugovora poništeno, zbog čega mu ne pripada pravo na ovu vrstu naknade štete.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku, zbog čega nema pravo na naknadu troškova tog postupka koje je tražio, i opredelio, a na osnovu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković