- iznos od 198.479,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.01.2021. godine pa do isplate, sve u roku od 15 dana od prijema pisanog otpravka presude.

Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 201.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja izvršnosti odluke o troškovima pa do konačne isplate, u roku od 15 dana po prijemu pisanog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3907/24 od 18.10.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1309/15 od 10.04.2024. godine u stavu prvom izreke, i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime duga i naknade štete za iznos od 5.400 evra utvrđen Socijalnim programom kao deo programa restruktuiranja po srednjem kursu NBS na dan 13.05.2009. godine, pa do dospelosti potraživanja (isplati iznos) umanjen za neisplaćeni iznos od 277.121,57 dinara od dana 15.01.2021. godine i 35.862,34 dinara kao dana dospelosti potraživanja pa do isplate i to zakonsku zateznu kamatu na iznos od 511.463,70 dinara počev od 13.05.2009. godine do 20.04.2019. godine kao narednog dana od donošenja rešenja Privrednog suda u Beogradu St 72/2015 od 19.04.2019. godine, po kojem je izvršena isplata 277.121,57 dinara, zakonsku zateznu kamatu na iznos od 234.342,13 dinara počev od 12.04.2019. godine do 15.01.2021. godine kao narednog dana od donošenja rešenja Privrednog suda u Beogradu St br.72/2015 od 14.01.2019. godine po kome je izvršena isplata u visini od 35.862,34 dinara, i iznos od 198.478,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.01.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepenog suda i odbijen kao neosnovan zahtev za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 201.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja izvršnosti odluke o troškovima pa do konačne isplate i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 120.100,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 27.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

S obzirom da je revizija tužioca dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23), to nije bilo potrebe da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod Kompanije Internacional CG i Kompanije General Eksport, sa određenim godinama radnog staža. Nad naznačenim kompanijama je otvoren postupak restruktuiranja. Prema socijalnom programu koji je postao sastavni deo programa restruktuiranja, bilo je predviđeno da sa zaposlenima koji ispunjavaju uslove za naknadu isplati novčani iznos od 200 evra za svaku punu godinu radnog staža koju su ostvarili u Kompaniji DP „Internacional CG“ uključujući i zavisna društva jer je DP „General Eksport“ bio zavisno društvo Kompanije „Internacional CG“. Tužilac se prijavio za ostvarivanje prava iz naznačenog socijalnog programa. Programi za restruktuiranje za obe kompanije su usvojeni a Agencija za privatizaciju je 01.06.2009. godine obavestila Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja da je za obe imovinske celine nastupio dan ispunjenja te da bi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja trebalo da se obrati Ministarstvu finansija za saglasnost za isplatu novčane naknade zaposlenima i bivšim zaposlenima u te dve kompanije. Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 12603/10 od 02.09.2014. godine, stavom prvim izreke, obavezani su Kompanija „Internacional CG u restruktuiranju“ i DP „General Eksport“ u restruktuiranju da tužiocu solidarno isplate iznose od 5.400 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2009. godine do isplate sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.461/15 od 15.01.2015. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 br.12603/10 od 02.09.2014. godine u delu stava prvog izreke, za iznos glavnog duga u odnosu na tuženu Kompaniju DP „Generaleksport“ u restruktuiranju. Stavom drugim izreke, preinačena je navedena presuda u delu stava prvog izreke u pogledu odluke o kamati tako što je obavezana Kompanija DP „Generaleksport“ u restruktuiranju da tužiocu na iznos od 5.400 evra plati kamatu po stopi Evropske centralne banke do 24.12.2012. godine a od 25.12.2012. godine da plate kamatu po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, a zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dinarsku protivvrednost duga odbijen je kao neosnovan. Stavom trećim izreke, ukinuta je presuda u odnosu na tuženu RS. Tužiocu je isplaćen iznos od 312.983,91 dinar.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, a shodno odredbi člana 155. stav 1. i člana 172. ZOO, a imajući u vidu činjenicu da su Ministarstvo finansija i Agencija za privatizaciju organi RS prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da na strani tužene RS, ne postoji pasivna legitimacija u ovom predmetu spora. Ovo iz razloga, jer u odnosu na tuženu RS nije ostvarena materijalnopravna pretpostavka odgovornosti koja pretpostavlja postojanje materijalno pravnog odnosa tužioca i tužene RS tj. taj uslov u konkretnom slučaju nije ostvaren. Tužilac nije dokazao da je šteta koju je trpeo u izuzetno posledičnoj vezi sa radnjom ili propuštanjem organa tužene RS pa se tuženoj RS ne može pripisati odgovornost u smislu člana 154. stav 1. i 172. stav 1. ZOO. Dalje, je drugostepeni sud zaključio da prvostepeni sud nije pravilno cenio okolnost da je tužena Agencija za privatizaciju samostalno pravno lice sa sopstvenim pravima i obavezama i odgovornostima, te da se njeni propusti ne mogu pripisati tuženoj RS.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda nije prihvatljivo.

Naime, stoji činjenica da tužiocu nije isplaćen celokupni novčani iznos koji mu je priznat po socijalnom programu, a koji socijalni program je bio sastavni deo restruktuiranja kompanije „Internacional CG“, Beograd i Kompanije „General eksport“ dp Beograd. Prema stavu Ustavnog suda izraženim u odluci Už 4439/2012 od 08.05.2013. godine, u postupku restruktuiranja ne smeju trpeti štetne posledice lica koja nisu podnela ustavnu žalbu a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao podnosioci ustavne žalbe, zbog propusta koji su u postupku usvajanja socijalnog programa načinili navodni organi subjekta privatizacije. Ministarstvo finansija kao organ RS, uslovio je isplatu koja je trebala da se izvrši tužiocu nakon izvršene prodaje imovine u stečajnoj deobi stečajne mase da se sa tim novcem kupe državne hartije od vrednosti tj. da se novčana sredstva od imovine subjekta privatizacije plasiraju u kupovinu državnih hartija od vrednosti i da se za to otvori poseban namenski račun. Ovakva saglasnost Ministarstva finansija i privrede imala je za direktnu posledicu onemogućavanje realizacije potraživanja tužioca. Ona se sastoji u neizvršavanju obaveza prema tužiocu da se izvrši isplata njegovih dospelih potraživanja iz sredstava koja su uplaćena na račun agencije. Stoga se odgovornost Ministarstva finansija kao državnog organa RS može smatrati nepravilnim radom u smislu člana 172. stav 1. ZOO, vršenje njihovih javno - pravnih ovlašćenja

Imajući u vidu napred izneto na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio je kao u izreci.

Odluku o troškovima postupka sud je doneo na osnovu člana 153. i 154. i člana 165. ZPP, pri čemu su tužiocu priznati troškovi za stručni sastav revizije u iznosu od 90.000,00 dinara (koliko je i traženo), pa je odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković