.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3138/2024
15.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Stanković, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Jasmine Simović, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Zoran Saveljić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojna bolnica Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2729/2024 od 27.08.2024. godine, u sednici održanoj 15.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2729/2024 od 27.08.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2729/2024 od 27.08.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2729/2024 od 27.08.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1/2024 od 29.05.2024. godine, u delu kojim je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede na radu isplati 90.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 70.000,00 dinara za pretrpljeni strah, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i da mu nadoknadi parnične troškove od 102.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 76.500,00 dinara od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je na osnovu člana 404. ZPP blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U praksi Vrhovnog suda nije sporno pitanje odgovornosti poslodavca za štetu koju zaposleni pretrpi u izvršenju radnog zadatka, pa imajući u vidu utvrđene činjenice i da je pobijana presuda zasnovana na odredbama člana 164. Zakona o radu, kao i članova 154. stav 1. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni zakonski uslovi koji bi opravdavali odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj.
Odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
U parnicama iz radnog odnosa revizija je po članu 441. ZPP uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U imovinskopravnim sporovima iz radnog odnosa merodavan je režim iz člana 403. stav 3. ZPP, po kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 03.01.2024. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela presude po članu 28. ZPP je 160.000,00 dinara i ne prelazi zakonom predviđeni cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Stanković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
