Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević, advokat iz ..., protiv tuženih BB, koga zastupa Vesna Stanimirović, advokat iz ... i VV, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1840/19 od 27.05.2019. godine, u sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1840/19 od 27.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1840/19 od 27.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 511/18 od 07.02.2019. godine, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda i tužbeni zahtev tužioca usvojen, tako što su obavezani tuženi da mu solidarno za period od 01.03.2015. do 01.09.2015. godine isplate iznose sa pripadajućom kamatom bliže opisane u tom delu izreke na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Obavezani su tuženi da tužiocu nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 41.400,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1840/19 od 27.05.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi BB je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom tuženih u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Revizija nije dozvoljena ni kao redovna na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Po članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 21.03.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 41.445,82 dinara.

S obzirom da je vrednost predmeta spora ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić