U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Dobrile Strajina i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Kocan, advokat iz ..., protiv tužene Dečije ustanove „Dečija radost“ iz ..., čiji je punomoćnik Igor Radosavljević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i odluka o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3037/19 od 25.06.2020. godine, u sednici održanoj 10.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3037/19 od 25.06.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Rumi P1 37/2018 od 12.04.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se ponište kao nezakonita rešenja tužene broj .. od 08.01.2018. godine i broj .. od 12.01.2018. godine i odluke Upravnog odbora tužene broj .. i .. od 19.01.2018. godine i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad. Istom presudom je određeno da će se o preostalom delu tužbenog zahteva i o troškovima postupka odlučiti naknadno.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3037/19 od 25.06.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena delimična presuda Osnovnog suda u Rumi P1 37/2018 od 12.04.2019. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene od 13.08.2003. godine radila na poslovima ... . Tužena je 25.12.2017. godine donela Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojim nije sistematizovano radno mesto ... . Nakon toga su doneta pobijana rešenja broj .. od 08.01.2018. godine, kojim je utvrđen prestanak potrebe za radom tužilje kod tužene i određeno da će joj se isplatiti otpremnina i broj .. od 12.01.2018. godine, kojim tužilji prestaje rad kod tužene i otkazuje joj se ugovor o radu. Žalbe tužilje izjavljene protiv tih rešenja odbijene su pobijanim odlukama Upravnog odbora tužene broj .. i .. od 19.01.2018. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužilje za poništaj pobijanih rešenja i odluka i za vraćanje tužilje na rad.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Kako je tužena 25.12.2017. godine donela Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojim nije sistematizovano radno mesto ..., dakle ukinuto je radno mesto na kome je tužilja radila, to su u konkretnom slučaju postojali opravdani razlozi na strani poslodavca da tužilji usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena otkaže ugovor o radu odnosno da joj prestane radni odnos kao tehnološkom višku primenom citiranog člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Tužena nije bila u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih u smislu čl. 153-156. Zakona o radu u vezi sa članom 47. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave (''Službeni glasnik RS'' br. 43/17), jer ima 37 zaposlenih a samo je za radom tužilje prestala potreba. Stoga su pobijana rešenja i odluke kojima je utvrđen prestanak potrebe za radom tužilje kod tužene i prestanak radnog odnosa tužilje, odnosno otkazuje joj se ugovor o radu, zakoniti, a tužena nije u obavezi da je vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, pa se revizijom neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužilje odbijena kao neosnovana, odbijen je njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, dok troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić