U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Borislav Mitrović, advokat u ..., protiv tuženog Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak Beograd, čiji je punomoćnik Strahinja Stojković, advokat u ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o revizijama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1832/19 od 28.05.2020. godine, u sednici veća od 11.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBACUJE SE, kao neblagovremena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1832/19 od 28.05.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1832/19 od 28.05.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 4242/13 od 07.11.2018. godine poništeno je rešenje tuženog br 3230/1 od 01.08.2013. godine kojim je otkazan ugovor o radu od 01.11.2010. godine i obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad i da joj naknadi troškove postupka u iznosu od 234.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1832/19 od 28.05.2020. godine žalba tužioca je odbačena, žalba tuženog je odbijena i potvrđena prvostepena presuda i odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv rešenja kojim je žalba tužilje odbačena sadržanog u navedenoj drugostepenoj presudi tužilja je izjavila reviziju.

Ispitujući blagovremenost izjavljene revizije na osnovu člana 413. u vezi člana 403. stava 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija tužilje nije blagovremena.

Odredbom člana 403. stava 1. ZPP propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.

Prema povratnici združenoj spisima predmeta punomoćnik tužilje je primio pobijanu drugostepenu presudu 31.08.2020. godine. Poslednji dan roka za izjavljivanje revizije je 30.09.2020. godine. Tužilja je putem punomoćnika izjavila reviziju 01.10.2020. godine, dakle po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana zbog čega je revizija neblagovremena.

Iz navedenog razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Protiv navedene drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je blagovremeno podnela odgovor na reviziju tuženog.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijske navode kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 1. u vezi člana 355. stava 5. i člana 374. stava 2. tačke 12) ZPP i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer, prema članu, 407. ZPP, nisu razlozi iz kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.11.2010. godine na radnom mestu - ... . Aneksom ugovora o radu od 23.04.2013. godine tužilja je raspoređena na radno mesto samostalnog saradnika za ... u Odeljenju za ... .

Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj 3230/1 od 01.08.2013. godine tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 21. tačaka 12. i 23. ugovora o radu zato što je u vreme obavljanja poslova ... nemarno izvršavala radne obaveze i prouzrokovala materijalnu štetu tuženom. Tužilji je prethodno dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu u kojem je navedeno da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu zbog toga što je tužilja u periodu od 01.11.2010. godine do 23.04.2013. godine, kao ..., protivpravno prebacivala novac sa računa tuženog na račun Biomedicinskog centra Instituta Torlak DOO što predstavlja nemarno izvršavanje radnih obaveza i prouzrokovanje materijalne štete tuženom.

Tuženi je osnivač Biomedicinskog centra Instituta Torlak DOO. Članom 5. ugovora o međusobnim pravima i obavezama, koji je zaključen između tuženog i Biomedicinskog centra Instituta Torlak DOO od 06.10.2011. godine, propisano je da su obaveze tuženog da prenese novčana sredstva na račun Biomedicinskog centra za potrebe zarada, naknada zarada i materijalnih troškova, novčana srestva za druge neophodne potrebe za početak obavljanja delatnosti, a na osnovu obrazloženog pisanog zahteva centra u skladu sa zakonom i svojim mogućnostima. Prenos sredstava sa računa tuženog na račun Biomedicinskog centra vršen je isključivo za zarade zaposlenih i nastavljen je i nakon raspoređivanja tužilje na drugo radno mesto. Tužilja je, kao ..., vršila prenos novčanih sredstava po nalogu direktora tuženog BB. U periodu kada je tužilja bila ... poslovanje tuženog su kontrolisale dve revizorske nezavisne kuće koje nisu imale primedbe na navedeni prenos sredstava.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilja nije povredila radne obaveze jer je po nalogu direktora tuženog vršila prenos novčanih sredstava na račun Biomedicinskog centra, pa je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito. Pored navedenog, upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu ne sadrži sve zakonske elemente zbog čega je tužilji uskraćeno pravo da se izjasni o povredi radnih obaveza.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Tužilja je, kao ..., po nalogu direktora tuženog BB vršila prenos novčanih sredstava na račun Biomedicinskog centra i to isključivo za zarade zaposlenih. Prenos novčanih sredstava vršen je na osnovu ugovora o međusobnim pravima i obavezama koji je zaključen između tuženog i Biomedicinskog centra Instituta Torlak DOO. Poslovanje tuženog u tom periodu su kontrolisale dve revizorske nezavisne kuće koje nisu imale primedbe na navedeni prenos sredstava. Prenos sredstava je nastavljen i nakon raspoređivanja tužilje na drugo radno mesto. Imajući u vidu da je tužilja izvršavala naloge direktora tuženog i prenos sredstava vršila na osnovu ugovora od 06.10.2011. godine, sam način knjiženja poslovnih promena na računima tuženog i Biomedicinskog centra, suprotno neosnovanim revizijskim navodima, ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu. Čak i knjiženje poslovnih promena koje ne bi bilo sprovedeno u skladu sa članom 9. Zakona o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06) ne bi značilo da je tužilja prouzrokovala štetu tuženom jer je postupala po nalogu direktora i na osnovu ugovora od 06.10.2011. godine. Iz navedenog proizlazi da tužilja nije izvršila povredu radnih obaveza, niti je tuženom prouzrokovala materijalnu štetu. Pored navedenog, upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu ne sadrži konkretne činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz što su, prema članu 180. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05), obavezni elementi upozorenja. Nepotpuno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu je onemogućilo tužilju da se adekvatno izjasni o povredi radnih obaveza. Shodno navedenom, tužilja nije učinila povredu radne obaveze u smislu člana 179. tačke 2) ZOR, zbog čega je otkaz ugovora o radu nezakonit. Kako je tužilji radni odnos prestao bez pravnog osnova, nižestepeni sudovi su, na osnovu pravilne primene člana 191. stava 1. ZOR, obavezali tuženog da tužilju vrati na rad.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u drugom stavu izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 153. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u ovom postupku, niti je u zahtevu opredelio vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu u smislu člana 163. stava 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić