.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3175/2022
09.03.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Pavlica advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Lukrecija Ankucić“ iz Samoša, čiji je punomoćnik Nemanja Marković advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2920/20 od 11.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 09.03.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2920/20 od 11.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2920/20 od 11.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu - Sudska jedinica u Kovačici P1 143/18 od 18.12.2019. godine u prvom stavu izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa broj .. od 08.10.2012. godine i da se obaveže tužena da isplati tužilji naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja joj pripadaju po zakonu, pojedinačnom kolektivnom ugovoru i ugovoru o radu za svaki mesec u periodu od oktobra 2012. godine do aprila 2013. godine, kao i da se obaveže tužena da za vremenski period od 20.10.2012. godine do 23.04.2013. godine uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, na iznose izgubljene zarade za svaki mesec označenog perioda. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u drugom stavu izreke presude Osnovnog suda u Pančevu - Sudska jedinica u Kovačici P1 143/18 od 18.12.2019. godine tako što je obavezana tužilja da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 238.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da naknadi tuženom troškove postupka po žalbi u iznosu od 63.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. i članom 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijskim navodima o nedostacima u zastupanju tužene i kontradiktornosti razloga navedenih u obrazloženju pobijane presude sa izvedenim dokazima i utvrđenim činjenicama, ukazuje se na postojanje bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz tačaka 9. i 12. stava 2. navedenog člana koji nisu razlozi za ovaj pravni lek u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tužene od 08.10.2012. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog odbijanja da se podvrgne lekarskom pregledu. Navedeno rešenje tužilji je dostavljeno na kućnu adresu i 09.10.2012. godine uručeno njenom suprugu, a 11.10.2012. godine istaknuto je i na oglasnoj tabli tužene škole, o čemu je sačinjena službena beleška. Doneto rešenje sadrži pouku o pravnom leku - prigovoru koji se podnosi školskom odboru tužene u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja i pravu na sudsku zaštitu u roku od 15 dana od isteka roka za donošenje odluke po prigovoru, odnosno od dana donošenja odluke školskog odbora. Tužilja je 17.10.2012. godine predala pošti preporučenu pošiljku upućenu školskom odboru tužene. Ova pošiljka uručena je na kućnu adresu BB koja je u to vreme zbog odsustva predsednika školskog odbora, obavljala tu dužnost. Ona je pošiljku otvorila i u njoj pronašla samo lekarsko uverenje za tužilju koje je predala sekretaru tužene škole.
Tužbom podnetom 14.11.2012. godine tužilja je tražila poništaj rešenja direktora tužene škole od 08.10.2012. godine o otkazu ugovora o radu i naknadu štete.
Prvostepeni sud je taj tužbeni zahtev odbio sa obrazloženjem da je ocenom izvedenih dokaza zaključio da tužilja nije izjavila prigovor protiv rešenja direktora tužene škole o otkazu ugovora o radu, zbog čega ne može osnovano to rešenje pobijati u sudskom postupku. Ovakvu odluku sud je zasnovao na odredbi člana 145. tada važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojom je, pored ostalog, bilo propisano da zaposleni ima pravo na prigovor na rešenje o ostvarenju prava, obaveza i odgovornosti u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja direktora (stav prvi); da je organ upravljanja dužan da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora (stav drugi) i da zaposleni ako organ upravljanja ne odluči o prigovoru može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke po prigovoru ili od dana dostavljanja odluke kojom nije zadovoljan (stav sedmi).
Drugostepeni sud je odbio tužiljinu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu prihvatajući činjenični zaključak nižestepenog suda da tužilja nije podnela prigovor protiv rešenja direktora tuženog kojim je otkazan njen ugovor o radu, kao i pravni zaključak prvostepenog suda zasnovan na označenoj zakonskoj odredbi.
Tužiljinom revizijom osporava se pravilnost primenjenog materijalnog prava, ali se to čini osporavanjem ocene izvedenih dokaza i izvedenog činjeničnog zaključka nižestepenih sudova o izostanku njenog prigovora protiv pobijanog rešenja. Revident i dalje tvrdi da je školskom odboru tužene škole podnela prigovor uz koji je priložila lekarsko uverenje, sve upućeno preporučenom pošiljkom od 17.10.2012. godine, ali kroz te navode se osporava utvrđeno činjenično stanje što je u suprotnosti sa članom 407. stav 2. ZPP.
Iz tog razloga, revizijski sud tužiljine navode o pogrešnoj primeni materijalnog prava smatra neosnovanim. Iz sadržine odredbe člana 145. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, važećeg u vreme donošenja rešenja o otkazu tužiljinog ugovora o radu, sledi da se sudska zaštita povređenog prava može tražiti ako je prethodno protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog iskorišćen prigovor. Propust zaposlenog da podnese prigovor isključuje pravo na sudsku zaštitu, koja se može ostvariti samo ako je drugostepeni organ odbio prigovor ili o njemu propustio da odluči u zakonom propisanom roku. U konkretnom slučaju, sudovi su zaključili da tužilja nije podnela prigovor protiv rešenja direktora tužene škole 08.10.2012. godine i da zato ne može tražiti sudsku zaštitu u smislu člana 145. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Sledstveno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
