.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3188/2020
20.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Jovo Šćepanović, Vladimir Ristić i Vukašin Ristić, advokati iz ..., protiv tužene Opšte bolnice „DR Laza Lazarević“ Šabac, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu i punomoćnik Kosta Danilović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 520/20 od 22.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 20.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 520/20 od 22.06.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 520/20 od 22.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 520/20 od 22.06.2020. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Šapcu P1 131/19 od 08.11.2019. godine u stavu prvom izreke, kojim je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji isplati iznos od 2.818.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.209. godine do isplate i delu stava drugog izreke kojim je obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 85.965,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz člana 210. Zakona o obligacionim odnosima odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji, po osnovu sticanja bez osnova, vrati iznos koji je tužilja isplatila tuženoj po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Šapcu P1 203/16 od 18.05.2016. godine i „vansudskog sporazuma o izvršenju pravnosnažne izvršne presude“ zaključenog između stranaka 30.01.2018. godine, kao posledicu donošenja odluke Ustavnog suda Uo 21/18, objavljene u „Službenom glasniku RS“ br. 88 od 15.11.2018. godine, kojom je utvrđeno da odredba člana 15. stav 2. alineja 1. Pravilnika o stručnom usavršavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih Opšte bolnice Šabac od 22.05.2012. godine nije u saglasnosti sa Ustavom. Ovo zbog toga što u smislu odredbe čl. 61. Zakona o Ustavnom sudu tužilja nije pokrenula postupak sa zahtevom za izmenu odnosno stavljanje van snage vansudskog sporazuma zaključenog na osnovu navedene presude, po kome je izvršila plaćanje tuženoj, a koji su doneti primenom odredbe opšteg akta (Pravilnika) za koju je utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom. Takvim zahtevom se ne može smatrati zahtev tužilje podnet tuženoj za refundaciju dela iznosa koji je tužilja tuženoj isplatila po osnovu pravnosnažne presude i vansudskog sporazuma.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pobijana odluka u skladu sa pravnim shvatanjima i praksom revizijskog suda da je radi otklanjanja štetnih posledica nastalih usled primene zakona ili drugog opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, neophodno izdejstvovati izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog primenom neustavnih odrebi zakona ili opštih akata, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet, kao uslov za ostvarenje pravne zaštite. Pored toga, tužilja nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.05.2019.godine. Prvostepena presuda doneta je 08.11.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 22.06.2020. godine. Vrednost predmeta spora pravnosnažne presude je iznos od 2.818.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro= 117,9445 dinara) predstavlja protivvrednost 23.892,59 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
