U postupku nije učinjena bitna povreda iz odredbe člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. istog Zakona na koju revident neosnovano, u reviziji, ukazuje. Izreka ožalbenog rešenja je razumljiva, ne protivreči sama sebi niti razlozima, o bitnim činjenicama navedeni su razlozi koji su jasni i neprotivrečni, što znači da ožalbeno rešenje nema nedostatke zbog kojih se ne bi moglo ispitati. Neosnovani su navodi revidenta o tome da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 8. istog Zakona, jer je suprotno navodima revizije, o tome koje će činjenice uzeti kao dokazane, sud odlučio po svom uverenju na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 903/2010 od 16.11.2011. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete na ime duševnih patnji zbog prestanka radnog odnosa plati iznos od 10.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.11.2011. godine, pa do isplate, i tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da mu naknadi materijalnu štetu zbog sprečenosti za rad u periodu od 27.03.2006. godine do 31.05.2011. godine. Sud je zaključio da je tuženi, zakonitim rešenjem, otkazao ugovor o radu tužiocu i da svojim postupanjem u odnosu na tužioca, kako pre prestanka radnog odnosa dana 31.03.2006. godine tako i nakon tog datuma, nije ugrozio, odnosno oštetio njegovo zdravlje, imajući u vidu da je proglašenje tehnološkim viškom proces koji se događa svakodnevno u preduzećima i ustanovama.

Tužilac je, preko punomoćnika, podneo predlog za ponavljanje postupka, podneskom od 18.10.2017. godine, iz razloga propisanog odredbom člana 422. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, a novi dokaz na kome tužilac zasniva svoj predlog za ponavljanje postupka je nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra dr Zorana Đurića i kliničkog psihologa Olge Aleksić od 18.09.2017. godine, o stanju duševnog zdravlja tužioca u periodu od novembra 2005. godine do kraja juna 2006. godine.

Nižestepeni sudovi su predlog tužioca za ponavljanje postupka odbili, kao neosnovan, pošto veštačenje koje je dostavljeno sudu u prilogu predloga ne predstavlja novi dokazi, budući da su pred prvostepenim sudom cenjene okolnosti koje se tiču tužiočevog duševnog stanja u periodu neposredno pre otkaza ugovora o radu do decembra 2009. godine i izveden dokaz veštačenjem, a tužilac nije imao primedbi na nalaz veštaka, niti predlog za njegovu dopunu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su odluke nižestepenih sudova zasnovane na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za nju mogla biti doneta povoljnija odluka, da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Ponavljanje postupka se može tražiti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego što je raniji postupak završen pravnosnažnom sudskom odlukom, shodno odredbi člana 423. stav 2. istog Zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, razlozi na kojima je predlog zasnovan nisu osnov za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Tužilac u reviziji ukazuje da je tek obavljenim veštačenjem dana 17.09.2017. godine, definitivno saznao da ima veoma ozbiljno i trajno oboljenje koje bitno utiče na stanje njegove uračunljivosti. Međutim, nove činjenice na osnovu kojih se, u smislu odredbe člana 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, treba da su nastale u vreme dok je u postupku čije se ponavljanje traži njihovo iznošenje bilo moguće, pošto činjenice koje su nastale u vreme kada se više nisu mogle upotrebiti u pređašnjem postupku, što je ovde slučaj, ne predstavljaju isti događaj.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 412. stav 4. u vezi člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić