U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je pobijanu presudu zasnovano na činjenicama utvrđenim od strane prvostepenog suda, pa se neosnovano revizijom ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena relativno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u vremenskom periodu od 17.04.2013. do 21.06.2019. godine obavljao kod tužene poslove ... „Smatsa“ ..., koje radno mesto je bilo sistematizovano unutrašnjim aktom o sistematizaciji radnih mesta i za njega predviđen jedan izvršilac. Ove poslove tužilac je obavljao po više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme. Ugovor od 17.04.2013. godine zaključen je za period od 17.04.2013. do 17.10.2013. godine, ugovor od 16.10.2013. godine za period od 18.10.2013. do 18.04.2014. godine, a ugovor od 17.04.2014. godine za period od 22.04.2014. do 22.10.2014. godine. Ugovor od 17.04.2014. godine zaključen je za poslove specijaliste za planiranje i razvoj obuke kao primarne, kao i za poslove načelnika u segmentu organizacije i rukovođenja. U kasnije zaključenim ugovorima određivan je rok za koji se zasniva radni odnos, uz označenje da je u pitanju rok za završetak projekta prodaje „Smatsa“ Vazduhoplovne akademije. Na osnovu odluke nadzornog odbora tužene od 17.12.2018. godine promenjen je strateški cilj tužene, pa je umesto prodaje navedeno da se planira reorganizovanje poslovanja. Tužiocu je poslednji ugovor o radu zaključen na određeno vreme do 31.12.2019. godine otkazan rešenjem tužene od 14.06.2019. godine, čiji poništaj tužilac traži u ovom postupku. U tom rešenju se navodi da je za period od 2019. do 2023. godine promenjen strateški cilj i umesto prodaje planirano reorganizovanje poslovanja, što podrazumeva sprovođenje niza aktivnosti i analiza radi poboljšanja poslovnih performansi „Smatsa“ Vazduhoplovne akademije i većeg doprinosa uspešnosti poslovanja celog sistema. Nakon što je tužiocu otkazan ugovor o radu, ugovor o radu za mesto ... zaključen je sa drugim licem.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, nižestepeni sudovi usvajaju postavljeni tužbeni zahtev za utvrđenje da je radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, pozivom na odredbe člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 32/13), koji je važio na dan 24.04.2014. godine. Po tadašnjem zakonskom rešenju radni odnos na određeno vreme neprekidno ili sa prekidima mogao je trajati najduže 12 meseci, a radni odnos na određeno vreme prerasta u radni odnos na neodređeno vreme ukoliko zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan. Imajući u vidu da je kao otkazni razlog po rešenju od 14.06.2019. godine naveden prestanak potrebe za radom tužioca na projektu, kao i potreba da se izvrši racionalizacija, a da otkazni razlozi nisu bazirani na stvarnim i verodostojnim činjenicama i da je radni odnos tužioca prerastao u radni odnos na neodređeno vreme 24.04.2014. godine, sudovi su na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu usvojili i tužbeni zahtev u delu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje tužioca na rad.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili materijalno pravo. Po odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku u predmetnoj parnici revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega nisu prihvaćeni navodi revizije da je presuda zasnovana na pogrešnom zaključku o postojanju bitnih činjenica.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 32/13), po čijim odredbama su kao merodavnim za sporni odnos procenjeni uslovi za prerastanje radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme, je predviđao da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl., za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci (član 37. stav 1.); da se pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra prekid kraći od 30 radnih dana (član 37. stav 2.); da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radn odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je radni odnos zasnovan (član 37. stav 4.). Tužilac je po činjeničnom utvrđenju kod tuženog obavljao neprekidno poslove sistematizovanog radnog mesta ... počev od 17.04.2013. do 21.06.2019. godine, pa je pravilno utvrđeno da je došlo do prerastanja radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme nakon nastupanja zakonom propisanih uslova od 12 meseci plus pet dana neprekidnog rada. Ova zakonska mogućnost predviđena je u cilju sprečavanja zloupotrebe prava poslodavca, kao jačne ugovorne strane, a ova zloupotreba u konkretnom slučaju nesumnjivo postoji. Naime, poslovi sistematizovanog radnog mesta koje je tužilac sve vreme obavljao predstavljaju stalne poslove kod tuženog, a ne poslove koje određuje član 37. stav 1. Zakona o radu, pa je pravilno ocenjeno da je do prerastanja došlo 24.04.2014. godine.

Sporni pravni odnos stranaka pravilno je posmatran kao nedeljiva celina, pošto je tužilac bio radno angažovan na istim poslovima u periodu dužem od šest godina. Imajući u vidu da je rešenje o prestanku radnog odnosa doneto 14.06.2019. godine, tužba od 13.08.2019. godine je podneta u okviru zakonskog roka od 60 dana predviđenog članom 195. stav 2. Zakona o radu.

Sa polazištem na utvrđenje da je do prerastanja zasnovanog radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme došlo na dan 24.04.2014. godine, kao i tvrđenu sadržinu otkaznih razloga navedenih u spornom rešenju od 14.06.2019. godine, u odsustvu zakonskih razloga za otkaz ugovora o radu koji su propisani odredbama člana 179. Zakona o radu pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ovo rešenje nezakonito i da tužilac osnovano zahteva vraćanje na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz iznetih razloga, odluka u izreci doneta je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković