Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3232/2019
12.12.2019. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Đurić advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „BB“ sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić advokat iz ..., radi povraćaja zajma, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 624/19 od 04.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 624/19 od 04.04.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 624/19 od 04.04.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2279/17 od 26.11.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženo Javno preduzeće „BB“ iz ... obavezano da tužilji AA iz ... na ime štete i neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se obaveže tužilja na isplatu duga u iznosu od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.09.2014. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužilji iznos od 52.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.11.2018. godine do isplate, u roku od osam dana po prijemu prepisa presude pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 624/19 od 04.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2279/17 od 26.11.2018. godine.Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (ZPP), blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema navedenoj odredbi, revizija je izuzetno dozovljena zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoje razlozi zbog kojih bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Pravnosnažna presuda o tužbenom i protivtužbenom zahtevu zasnovana je na pravilnom tumačenju materijalnog prava da se novčano potraživanje prema zaposlenom (beskamatni zajam odobren odlukom tuženog od 13.03.2014. godine) može uz njegov pristanak naplatiti obustavljanjem od zarade (član 123. stav 1. Zakona o radu), ali ne i od otpremnine koja predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa koje se niko ne može odreći (član 60. stav 4. Ustava Republike Srbije), odnosno da bi naplatom spornog novčanog potraživanja tužilja (kojoj je prestao radni odnos) bila stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na druge korisnike odobrenog zajma kojima je otpisan zajam jer su i dalje u radnom odnosu kod tuženog.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. u vezi sa članom 436. ZPP jer vrednost predmeta spora od 50.000,00 dinara (član 28. stav 1. ZPP) očigledno ne prelazi iznos od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podonošenja tužbe, merodavan za ocenu dozvoljenosti revizije prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

S`toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka. Zbog toga je takav njegov zahtev odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 153. stav 1. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.