Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Ivanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1420/19 od 14.06.2019. godine, na sednici održanoj 30.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1420/19 od 14.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1420/19 od 14.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3291/12 od 12.02.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime glavnog duga po osnovu angažovanja prekovremeno, noću i za vreme državnih i verskih praznika koji su po zakonu neradni, za period od 01.06.2009. godine do 10.09.2012. godine, isplati iznos od 81.309,44 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.05.2018. godine, do konačne isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime zakonske zatezne kamate na svaki mesečni iznos glavnog duga po osnovu uvećanja zarade, za period od 01.06.2009. godine do 10.09.2012. godine, od dospeća svakog periodičnog mesečnog iznosa do dana veštačenja 25.05.2018. godine isplati iznos od 91.402,24 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na iznos zakonske zatezne kamate od 91.402,24 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 26.05.2018. godine do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime neisplaćene naknade troškova za prevoz, za period od 01.06.2009. godine do 30.09.2012. godine, isplati iznos od 103.324,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 202.320,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.02.2019. godine do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužioca za oslobođenje od obaveze plaćanja sudske takse.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1420/19 od 14.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu, na ime troškova za prevoz, za period od 01.06.2009. godine do 30.09.2012. godine, isplati iznos od 103.324,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose i datumom kamatnog početka kao u njenom sadržaju.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata dela nakanade zarade tužiocu po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada za vreme državnih i verskih praznika koji su po zakonu neradni, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 10.09.2012. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 172.711,68 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić