.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3272/2019
30.10.2019. godina
Beograd
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog AD „BB“ iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1517/19 od 30.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog AD „BB“ iz …, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1517/19 od 30.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 661/2018 od 05.02.2019. godine, odbijen je prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog AD „VV“, a delimično je usvojen prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog AD „BB“. Tužbeni zahtev je delimično usvojen, pa su obavezani tuženi da tužiocu za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine, na ime troškova za ishranu u toku rada solidarno plate pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom koji su bliže određeni u izreci presude. Obavezan je tuženi AD „VV“ iz ... da tužiocu za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine na ime troškova za ishranu u toku rada plati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom koji su bliže određeni u izreci presude. Obavezani su tuženi da tužiocu za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine na ime troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora solidarno plate pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže određene u izreci presude. Obavezan je tuženi AD „VV“ da tužiocu za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora plati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom koji su bliže određeni u izreci presude. Odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi da za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine tužiocu solidarno plate po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pojedinačne iznose bliže navedene u izreci presude sa zahtevanom zateznom kamatom na te iznose. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka od 70.340,00 dinara u roku od osam dan po pravnosnažnosti presude, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je predlog tuženog AD „BB“ za prekid postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1517/19 od 30.05.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 661/18 od 05.02.2019. godine u delu kojim je odbijen prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog AD „VV“, u usvajajućem delu i u delu kojim je odbijen predlog za prekid postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi AD „BB“ je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a da je tuženi AD „BB“ u obavezi da solidarno sa tuženim AD „VV“, tužiocu plati tražene naknade za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine, odnosno do početka rada tužioca kod poslodavca sledbenika (tuženog AD „VV“), na osnovu zaključenog ugovora o radu sa ovim tuženim. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana odluka doneta u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, o postojanju prava tužioca na isplatu traženih naknada i o njihovoj visini, ali i o solidarnoj obavezi tuženih za period do 01.09.2015. godine.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 27.03.2018. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude je 296.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je reč o imovinsko pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi zakonski cenzus za izjavljivanje revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
