Odlučujući o predlogu za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka, Apelacioni sud u Beogradu je isti odbio, nalazeći da naznačena odluka Evropskog suda za ljudska prava nije od uticaja na donošenje povoljnije odluke za tužioce u konkretnom sporu. Ocenjeno je da je navedenom odlukom utvrđena povreda prava podnosilaca predstavki na pravnu sigurnost, sadržanu u članu 6. stav 1. Konvencije, ali da se sud nije izjasnio kakav bi ishod postupka, u datoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, koja je identična situaciji u sporu koji su tužioci vodili u konkretnom postupku, trebalo da bude.

Članom 422. stav 1. tačka 10) Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti ako je, po pravnosnažno okončanom postupku pred domaćim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Republike Srbije.

Po oceni Vrhovnog suda navedeni stav Apelacionog suda u Beogradu, povodom odbijanja predloga za ponavljanje postupka, se ne može prihvatiti, kao pravilan i na zakonu zasnovan.

Tužioci su, u konkretnom slučaju, tražili ponavljanje postupka na osnovu člana 422. stav 1. tačka 10) ZPP, s obzirom da je Evropski sud za ljudska prava, dana 26.06.2018. godine, doneo presudu Mirković i drugi protiv Srbije, kojom je utvrdio da je podnosiocima predstavki, povređeno pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog neujednačene sudske prakse domaćih sudova povodom tužbi zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, kojima je tužena, prema mišljenju tužilaca, zbog primene člana 7. stav 3. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija („Službeni glasnik RS“, br. 16/07 i 25/09), isplaćivala manju platu od plate koju je trebalo da im isplati. Po oceni Vrhovnog suda, ne može se, kao pravilan i na zakonu zasnovan, prihvatiti napred navedeni razlog Apelacionog suda u Beogradu za odbijanje predloga za ponavljanje postupka, jer se, s obzirom na sadržinu citirane odredbe ZPP-a, iz istog ne može izvesti potpun i pravilan zaključak u pogledu ispunjenosti uslova za ponavljanje postupka. Ovo stoga što je, kao osnov za ispunjenost procesnih uslova za ponavljanje postupka iz traženog razloga, pre svega, bilo potrebno oceniti da li se tužioci nalaze u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci predstavki, u navedenom predmetu pred Evropskim sudom za ljudska prava. Prema citiranoj odredbi Zakona o parničnom postupku, stranka može tražiti ponavljanje postupka ako stekne mogućnost da upotrebi odluku ESLJP, koji je doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Republike Srbije.

Imajući navedeno u vidu, pogrešno je stanovište nižestepenog suda da iz razloga što se Evropski sud za ljudska prava nije izjasnio o tome kakav bi ishod postupka u datoj činjenično pravnoj sitauciji trebalo da bude, nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. Ovo iz razloga što se, u konkretnom slučaju, Apelacioni sud u Beogradu, prilikom donošenja svoje odluke, nije osvrnuo na suštinsku stvar na koju upućuje odredba člana 422. tačka 10. ZPP-a, a koja se tiče pitanja da li se ovde tužioci nalaze u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, tj. da li je njihov tužbeni zahtev zasnovan na istom činjeničnom i pravnom osnovu i da li je podnet za isti vremenski period, kao i tužbeni zahtev podnosilaca predstavke pred ESLJP. Ovo je bilo potrebno radi pravilnog utvrđenja ispunjenosti uslova za ponavljanje postupka. Na to je ukazivano u toku postupka i o tome prilagani odgovarajući dokazi, o čemu se Apelacioni sud u Beogradu, ne pridajući značaja tome, nije izjašnjavao. Zbog svega navedenog nižestepeni sud nije u celosti ispitao razlog za ponavljanje postupka u smislu sadržine člana 422. stav 1. tačka 10) ZPP i utvrdio da li se u ovom pravnosnažno okončanom postupku radi o istom ili sličnom pravnom odnosu u kome je Evropski sud za ljudska prava doneo navedenu odluku protiv Republike Srbije, na koju su se, kako je to i napred navedeno pozivali tužioci u predlogu za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka.

Kako je u konkretnom slučaju pogrešnom primenom navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku odlučeno o predlogu za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, Vrhovni sud je na osnovu člana 406. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković