Prema članu 441. ZPP predviđeno je da je revizija uvek dozvoljena u slučaju zasnivanja, prestanka i utvrđenja trajanja radnog odnosa.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tužene na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 08.10.2020. godine radi obavljanja poslova ... . Tužilja je po zanimanju ... sa ... stepenom stručne spreme. Pored ugovora o radu tužilja je zaključivala i anekse ugovora o radu. U momentu dobijanja otkaza je obavljala poslove u pogonu ..., na mestu ... . Označavanje zaposlenih u proizvodnji sa oznakom 4, 3. ili 2. označavalo osposobljenost zaposlenog za obavljanje određenog posla. Tužilji je radni odnos kod tužene prestao na osnovu rešenja o prestanku radnog odnosa od 03.01.2024. godine usled prestanka potrebe za radom tužilje povodom organizacionih promena koje sprovodi poslodavac. Utvrđeno je da joj radni odnos prestaje 31.12.2023. godine i sa tim datumom je odjavljena od socijalnog osiguranja. U obrazloženju rešenja o otkazu tužena se pozvala na odredbu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Navela je da je usled nastalih promena u smanjenju porudžbina koje su dovele do promene organizacije i poslovanja Društva Livnica Kikinda DOO, na način da je izvršena racionalizacija smanjenja broja izvršilaca i da ove promene smanjuju troškove poslodavca i omogućuje efikasniju upotrebu postojećih ljudskih resursa. Tužilji je isplaćena otpremnina 30.10.2023. godine. U septembru 2022. godine tuženu je preuzela firma „...“ iz ... . Direktor tužene je 22.09.2023. godine doneo pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova Društva za proizvodnju ostalih delova i dodatne opreme za motorna vozila livnica Kikinda, automobilska industrija DOO Kikinda. Pravilnik je stupio na snagu 29.09.2023. godine. Pravilnikom je predviđeno da u delu proizvodnje Metalac T15, proizvodni radnik 3, gde je predviđeno 78 izvršilaca, višak dva radnika. Direktor tuženog 02.10.2023. godine doneo je odluku broj 121/23 kojom je pokrenuo postupak utvrđivanja rešenja viška zaposlenih u privrednom društvu u skladu sa pravilnikom. Formirana je komisija za utvrđenje viška zaposlenih. Propisane kriterijume na osnovu kojih će se sprovesti postupak ocenjivanja zaposlenih na poslovima na kojima se smanjuje broj izvršilaca i koji se ukidaju. Ti kriterijumi su definisani kao: rezultat rada, kvalitet rada, zalaganje na radu, odnos prema radu, polivalentnost, komunikativnost, bezbednost i zdravlje na radu kao i broj bodova koji nosi svaki kriterijum pri čemu će prema odluci direktora svi radnici koji ostvare 70 i ispod 70 bodova biti proglašeni tehnološkim viškom. Komisija je sačinila izveštaj i prilikom ocenjivanja tužilja je dobila ukupan zbir bodova 69. U ocenjivačkom listu prikazani su i kriterijumi za utvrđivanje starosnih kvalifikacionih struktura i rezultati rada koje je propisao direktor.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje, zaključio je da tužena nije postupila u svemu sa propisanim odredbama člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i člana 185. stav 1. istog zakona. Tužena u obrazloženju spornog rešenja nije navela niti u parnici pružila dokaze da je (prilikom utvrđivanja koji zaposleni predstavljaju višak) zaista izvršeno vrednvanje rada svih zaposlenih na radnim mestima proizvodnih radnika primenom usvojenih kriterijuma propisanih Kolektivnim ugovorom i koji broj bodova su ostvarili ostali zaposleni. Stoga se nije mogla ispitati pravilnost sprovedenog postupka, vrednovanja, a time ni pravilnost odluke o zaposlenima koji su proglašeni za tehnološki višak što pobijano rešenje čini nezakonitim. Nisu navedeni brojevi svakog radnika u pogledu vrednovanja rezultata. Rešenje o prestanku radnog odnosa da bi bilo zakonito ne može sadržati samo pozivanje na razlog o prestanku radnog odnosa zbog ekonomskotehnoloških promena već mora sadržati jasne podatke da se utvrdi ocena svakog zaposlenog koji pretenduje na preostalo radno mesto što podrazumeva obrazloženu ocenu rezultata rada za svakog zaposlenog sa opisom svakog od elemenata kritierijuma po predviđenoj proceduri. Stoga je tužbeni zahtev tužilje usvojio.

Drugostepeni sud je u celosti prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda s tim što se pozvao još i na odredbu člana 71. do 81. Kolektivnog ugovora tuženog od 16.11.2011. godine to je jasno propisao kako osnovne tako i dopunske kriterijume vezano za rešavanje pitanja tehnološkog viška zaposlenih.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilni primenili materijalno pravo.

Odredbom 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da zaposleno može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U slučaju da dođe do potrebe smanjenja broja izvršilaca na određenom poslu, poslodavac ima zakonsku obavezu bez obzira da li je višak zaposlenih rešavao kroz donošenje programa ili bez njega, da zaposlene koji obavljaju iste poslove izloži konkurenciji propisanih kriterijuma kako bi na objektivan način bez neopravdanog razlikovanja među njima utvrdio ko je tehnološki višak. Kolektivnih ugovor tužene od 16.11.2021. godine u čl. od 70. do 81. propisan je postupak utvrđivanja tehnološkog viška kao i kriterijumi za određivanje zaposlenih za čijim radom je prestala potreba. Tu su predviđeni kako osnovni tako i dopunski kriterijumi. Pravilno je zaključeno da tužena nije dokazala koji broj bodova su ostvarili ostali zaposleni da bi se tužilja izložila mogućnosti konkurencije i osporavanja bodovne liste i da bi se na takav način pravilno ocenio sprovedeni postupak vrednovanja a time i pravilnost odluke o zaposlenima koji su proglašeni za tehnološki višak. Stoga je pravilno zaključeno da pobijano rešenje usled nedostatka tih elemenata isto čini nezakonitim. Komisija koja je vršila vrednovanje nije sačinila nikakav akt o vrednovanju i ocene svih radnika na spornim radnim mestima, sa brojem bodova za svakog radnika. Primena odredbe člana 189. stav 5. tačka 1. Zakona o radu podrazumeva da propisani kriterijumi na osnovu koga će se opredeliti koji radnik će biti tehnološki višak, moraju biti jasno definisani i ispoštovani tokom sprovođenja postupka što u ovom slučaju nije učinjeno. Nejasno je zašto je tužena bodovana sa nižim brojem bodova od ostalih zaposlenih niti je to iskazano u izveštaju komisije za sprovođenje postupka vrednovanja radnika, što predstavlja propust tuženog, ukazuje na manjkavost sprovedenog postupka vrednovanja, a što se odražava i na pravilnost odluke o prestanku radnog odnosa tužilje. Stoga su navodi iz revizije, koji se u ovom slučaju ponavljaju, a koji su isticani i u žalbi ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković