Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1263/24 od 03.09.2024. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji jer u konkretnom slučaju, uzimajući u obzir vrstu i prirodu spora, sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja nižestepenih sudova, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenja prava. Dati razlozi odluka nižestepenih sudova o usvajajnju tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom sudskom praksom Vrhovnog suda u tumačenju i primeni relevantog materijalnog prava o uvećanju koeficijenta zarade nastavniku razrednom starešini, koji se ima obračunati i kod naknade zarade za vreme korišćenja godišnjih odmora, državnih praznika, bolovanja i školskih raspusta, a ne samo za časove efektivnog rada tužilje, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. Pri tome, tužena uz reviziju nije dostavila, niti se pozvala na odluke iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova o istovetnim tužbenim zahtevima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu da pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja nije razlog da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji. to je Vrhovni sud primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba odnosi na novčano potraživanje kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka i tada se o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti spora u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate neisplaćenih iznosa uvećane zarade podneta je 07.11.2023. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 27.000,00 dinara. Podneskom od 18.04.2024. godine tužilja je precizirala tužbeni zahtev i vrednost predmeta spora pobijanog (usvajajućeg) dela je 18.832,88 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković