Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3536/22 od 10.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2849/20 od 11.05.2022. godine, u stavu prvom, delu stava drugog u pogledu vraćanja na rad i usvajajućem delu stava trećeg izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke u pogledu raspoređivanja tužioca na poslove koji odgovaraju njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme i u tom delu tužba tužioca odbačena kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, prekoračenja tužbenog zahteva u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku ( ''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, ... 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23- drugi zakon ) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu ... Univerziteta u Beogradu – Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Rešenjem tuženog broj ...-.../... od 09.10.2020. godine, utvrđeno je da se tužiocu zabranjuje obavljanje poslova ... na akademskim studijama – ..., po Ugovoru o radu na neodređeno vreme od 10.02.2016. godine sa Aneksom od 19.04.2018. godine, te da mu se ne može obezbediti obavljanje drugih poslova. Istim rešenjem je navedeno da je osnov za njegovo donošenje pravnosnažna i izvršna odluka Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC br. .../zap.... od 15.09.2020. godine, kojom je tužiocu kao ... povučeno odobrenje za službu učenja na fakultetu, a koja odluka je njegov sastavni deo, kao i da će dekan fakulteta bez odlaganja doneti i rešenje o prestanku radnog odnosa ..., čiji je sastavni deo ovo rešenje. U pouci o pravnom leku je navedeno da protiv tog rešenja nije dozvoljena žalba, dok u donjem desnom uglu prve strane stoji „14.10.2020. godine, primio na PBF, tužilac AA“. Rešenjem tuženog broj ...-... /... od 09.10.2020. godine, utvrđeno je da tužiocu prestaje radni odnos na fakultetu, da se to rešenje donosi na osnovu pravnosnažne i izvršne odluke Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC .../zap.... od 15.09.2020. godine, kao i na osnovu rešenje dekana fakulteta broj ...-.../... od 09.10.2020. godine, pa se utvrđuje da mu se ne može obezbediti obavljanje drugih poslova. Dalje je navedeno da je sastavni deo ovog rešenja pravnosnažna i izvršna Odluka Svetog Arhijerejskog Sinoda, i rešenja dekana fakulteta od 09.10.2020. godine. Prema belešci od 07.10.2020. godine, koju je potpisao tužilac, dekan fakulteta i tri prisutna lica nečitkih potpisa, dekan fakulteta je pročitao tužiocu Odluku Svetog Arhijerejskog Sinoda donetu na sednici održanoj 15.09.2020. godine, kojom je tužiocu sa danom 01.10.2020. godine povučeno odobrenje za službu učenja na fakultetu. Dalje je utvrđeno da na dan 09.10.2020. godine na fakultetu nije bilo mogućnosti da se tužiocu obezbedi obavljanje drugih poslova, kao i da su su sva radna mesta u Službi za studentska pitanja na dan 01.10.2020. godine popunjena. Sveti Arhijerejski Sinod je dopisom br. .../zap. ... od 15.09.2020. godine, bez delovodnog pečata, obavestio dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta da je na sednici „pod gornjim brojem i datumom“, doneo odluku: „Usvaja se predlog njegove svetosti Patrijarha Srpskog g. Irineja, pa se zbog nanošenja štete ugledu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta – Univerziteta u Beogradu i ugleda Srpske pravoslavne crkve u celini, na osnovu člana 15. stav 2. u vezi stava 1. Pravilnika o uslovima, načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika i saradnika Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta – Univerziteta u Beogradu, a u vezi sa članom 95. stav 4. Statuta navedenog fakulteta, tužiocu sa 01.10.2020. godine, povlači odobrenje za službu učenja na Pravoslavnom Bogoslovskom fakultetu – Univerziteta u Beogradu ...“, s tim da je u obrazloženju odluke navedeno da je zasnovana na molbi Dekanata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a odluka je pravnosnažna i izvršna i stupa na snagu danom donošenja.

Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su najpre zaključili da postoji nadležnost suda za odlučivanje o delu tužbenog zahteva za poništaj rešenja o zabrani obavljanja poslova ... na ..., s obzirom na to da tuženi nije crkveni organ, već pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija. Našli su, zatim, da osporeno rešenje tuženog broj ...-...-.../... od 09.10.2020. godine, kojim se tužiocu zabranjuje obavljanje poslova ... na ..., nije doneto od strane nadležnog organa, te da Pravoslavni bogoslovski fakultet, kao pravno lice sa statusom visokoškolske ustanove u sastavu Univerziteta u Beogradu, nije imao ovlašćenje za donošenje tog rešenja. Osim toga, tuženi nije dokazao da je odluka Sinoda SPC br. .../zap.... od 15.09.2020. godine, kojom je tužiocu povučeno odobrenje za službu učenja na Pravoslavnom Bogoslovskom fakultetu – Univerziteta u Beogradu, a na osnovu koje su doneta osporena rešenja, dostavljena tužiocu po pravilima o urednom dostavljanju, pa je tužiocu uskraćeno i pravo na žalbu Visokom crkvenom sudu shodno članu 15. Pravilnika o uslovima, načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika i saradnika Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Ocenili su da je posledično nezakonito i rešenje tuženog broj ...-.../... od 09.10.2020. godine, kojim tužiocu prestaje radni odnos, koje takođe nije doneto u zakonom propisanoj proceduri u smislu čl. 179 – 185. Zakona o radu u vezi člana 89. Zakona o visokom obrazovanju. Sledom navedenog, obavezan je tuženi i da tužioca vrati na rad primenom člana 191. Zakona o radu. U odnosu na zahtev tužioca da ga tuženi rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme, drugostepeni sud je ocenio da isti ne spada u nadležnost suda, pa je u ovom delu ukinuo prvostepenu presudu i tužbu tužioca odbacio.

Prema odredbi člana 15. stav 1. Pravilnika o uslovima, načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika i saradnika Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, po dobijenom odobrenju Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC za službu učenja nastavnika, dekan dostavlja akt predloga kandidata za izbor u zvanje nastavnika Univerzitetu na odlučivanje u skladu sa opštim aktima Univerziteta. Stavom 2. istog člana je propisano da jednom dato odobrenje važi sve dok se ne povuče, a stavom 3. da izabrano lice može podneti žalbu na akt Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC, kojim nije dato odobrenje za službu učenja, Velikom crkvenom sudu, u roku od 15 dana od dana dostave akta, a odluka Velikog crkvenog suda je konačna.

Odredbom člana 95. stav 4. Statuta Univerziteta u Beogradu – Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, propisano je da je kod izbora nastavnika, a nakon odluke Izbornog veća fakulteta, potrebno pribaviti i odobrenje Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne Crkve za službu učenja. 

Prema članu 61. tačka 2) Pravilnika o radu tuženog broj 02-65/1 od 28.01.2015. godine, zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, ako mu je po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravosnažne odluke.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, br. 75/14 ... 95/18 ), propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Prema stavu 2. istog člana, u upozorenju iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Stavom 3. istog člana, propisano je da se upozorenje dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona

Imajući u vidu napred navedeno, i prema stanovištu Vrhovnog suda, odlučivanje o delu tužbenog zahteva za poništaj rešenja o zabrani obavljanja poslova ... nadležan je sud, jer je donosilac tog rešenja ( tuženi ) pravno lice sa statusom visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, a ne crkveni organ. Shodno tome, tuženi nije imao ovlašćenje da na osnovu člana 176. tačka 2) Zakona o radu donese rešenje kojim se tužiocu zabranjuje obavljanje poslova ... na .... Takođe, tuženi nije dokazao da je Odluka Sinoda SPC od 15.09.2020. godine, osnovom koje je doneto navedeno rešenje i rešenje o prestanku radnog odnosa na fakultetu tužiocu, uredno dostavljena tužiocu, kojim postupanjem tuženog je tužiocu uskraćeno i pravo na pravni lek u smislu odredaba člana 15. Pravilnika o uslovima, načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika i saradnika Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Posledično, nezakonito je i rešenje kojim tužiocu prestaje radni odnos, a prilikom donošenja ovog rešenja tuženi je povredio i pravo tužioca na odbranu, jer mu u smislu člana 180. Zakona o radu u vezi člana 89. Zakona o visokom obrazovanju nije dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz.

Kako je usvojen zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu, tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. Zakona o radu.

Imajući u vidu da se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci, bez detaljnog obrazloženja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, jer se obrazloženjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenju tumačenja prava.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković