.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 335/2019
15.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., protiv tuženog „Žito Bačka“ DOO iz Kule, čiji je punomoćnik Srđan Kilibarda advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 996/18 od 27.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 15.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 996/18 od 27.09.2018. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 996/18 od 27.09.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu - Sudska jedinica u Kuli P1 389/2016 od 08.09.2017. godine, stavom prvim i drugim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen i obavezan tuženi da isplati tužiocu naknadu materijalne štete po osnovu izgubljene zarade u iznosu od 2.149.933,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na iznos od 1.384.164,86 dinara od 25.06.2017. godine do isplate, u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 765.768,96 dinara od 25.06.2017. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da nadoknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 540.756,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima pa do isplate, u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 996/18 od 27.09.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje sadržano u presudi Osnovnog suda u Vrbasu - Sudska jedinica u Kuli P1 389/16 od 08.09.2017. godine i odbijen zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da naknadi tužiocu troškove spora preko iznosa od 383.540,00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, u ostalom odbijena je žalba i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava (posebna revizija).
Posebna revizija je dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti ove revizije odlučuje Vrhovni kasacioni, sud ceneći ispunjenost uslova predviđenih članom 404. stav 1. ZPP.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu ne postavljaju se pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi iz tih razloga trebalo razmotriti odlučivanjem o reviziji tuženog. Ne postoji ni potreba ujednačavanja sudske prakse jer uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude kojima je na drugačiji način presuđeno u istim ili bitno istovetnim činjenično- pravnim sporovima.
Posebna revizija tuženog svodi se na pitanje primene materijalnog prava sadržanog u članu 191. stav 1-3. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 ... 32/13), važećeg u vreme kada je tužilac stekao pravo na naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Navedenom odredbom predviđeno je pravo zaposlenog, kojem je radni odnos prestao bez pravnog osnova, na naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu, umanjene za iznos njegovih eventualnih prihoda koje je ostvario po osnovu rada po prestanku radnog odnosa.
Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda označena odredba je jasna i ne zahteva tumačenje. U konkretnom slučaju, kod utvrđenih činjenica da je tužilac, obavljanjem preduzetničke delatnosti, ostvarivao iste prihode i pre prestanka radnog odnosa - pored zarade u radnom odnosu, za iste se ne umanjuje njegova zarada koju bi ostvario u periodu od prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad jer bi to bilo u suprotnosti sa logikom odštetnog prava da se naknadom štete imovina oštećenog dovodi u stanje pre nastanka štete. Navodima revizije da se, na osnovu činjenice da je poreska osnovica preduzetničke radnje tužioca bila ista, ne može utvrditi činjenica da su njegovi prihodi iz preduzetničke delatnosti bili isti pre i posle prestanka radnog odnosa osporava se utvrđeno činjenično stanje, što nije zakonski razlog za posebnu reviziju.
Shodno izloženom, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
U sporu o novčanim potraživanjima koja proističu iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se kao u imovinskopravnim sporovima, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednosti iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 08.10.2013. godine, a preinačena 07.07.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela (član 28. stav 1. ZPP) iznosi 1.384.164,86 dinara i očigledno je niža od revizijskog cenzusa, zbog čega revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz ovih razloga, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
