U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Marković, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju rashladnih uređaja i postrojenja DOO „Elektrošumadija“ Mladenovac, čiji je punomoćnik Dragana Srećković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1622/19 od 05.07.2019. godine, u sednici veća održanoj 17.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1622/19 od 05.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P1 48/18 od 25.02.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. .. od 06.03.2011. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i kvalifikaciji. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 218.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1622/19 od 05.07.2019. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu P1 48/18 od 25.02.2019. godine, u stavu prvom i trećem izreke (stav 1. izreke). Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav 2. izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima elektromontera III sa završenom srednjom školom (elektromonter treći stepen). Rešenjem tuženog br. .. od 15.03.2011. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu. Odlukom Upravnog odbora tuženog br. .. od 07.03.2011. godine, čiji je predsednik bila BB, preneta su na zamenika predsednika Upravnog odbora VV sva ovlašćenja u pogledu odlučivanja o pojedinačnim pravima zaposlenih, tako da je zamenik Upravnog odbora doneo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu. Istom Odlukom je utvrđeno da će zbog ekonomskih i organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, i to najviše 9 zaposlenih. Izvod akta tuženog o sistematizaciji radnih mesta od 01.10.2009. godine sadrži nazive radnih mesta elektromonter I, II, III i IV, sadrži opis poslova navedenog radnog mesta, ali ne sadrži broj izvršilaca konkretnog radnog mesta. Pre donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, tuženi nije propisao i odredio kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih. Tužiocu je isplaćena otpremnina.

Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu, u obrazloženju, sadrži navod da su na osnovu odluke Upravnog odbora tuženog od 07.03.2011. godine, utvrđeni poslovi za čijim je obavljanjem prestala potreba u društvu, tako da je prestala potreba za radom zaposlenog (tužioca), koji je obavljao te poslove. Zaposlenom (tužiocu) se ne može obezbediti rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija, dokvalifikacija, rad sa skraćenim radnim vremenom, kao ni druga prava u skladu sa Zakonom. Zbog toga su, prema sadržini rešenja, ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su ocenili da je rešenje o otkazu ugovora o radu donelo ovlašćeno lice, ali da je otkaz ugovora o radu tužiocu nezakonit. Za svoju odluku nižestepeni sudovi su dali jasne, pravilne i potpune razloge koje prihvata i revizijski sud.

Prema članu 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Prema navedenoj odredbi zakona, diskreciono ovlašćenje poslodavca mora biti utemeljeno pravnim (opravdanim) razlozima za otkaz ugovora o radu. Kada nema obavezu donošenja programa iz čl. 153, 154. i 155. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre uvođenja promena izvrši analizu svog poslovanja i projekciju poslovanja nakon promena, po pravilu u formi odluka, kojima se te promene uvode, kako bi opravdao svoje potrebe i razloge za ukidanje ili smanjenje obima posla i broja izvršilaca, te da u situaciji smanjenja broja zaposlenih na konkretnom radnom mestu, primeni kriterijume prilikom odlučivanja ko je od zaposlenih tehnološki višak, a ko i dalje nastavlja sa radom. U tom smislu, rešenje o otkazu ugovora o radu zbog tehnološkog viška mora da sadrži konkretne razloge, koji su doveli do prestanka potrebe za radom zaposlenog na koga se to rešenje odnosi.

U konkretnom slučaju, rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu ne sadrži konkretne razloge usled kojih je tužilac proglašen za tehnološki višak. Iz sadržine osporenog rešenja se ne može oceniti da li je reč o ukidanju radnog mesta ili pak o smanjenju broja izvršilaca konkretnog radnog mesta. Ni tokom postupka tuženi poslodavac, na kome je teret dokazivanja, nije pružio dokaze o tome koliko je zaposlenih obavljalo poslove elektromontera III u periodu od 2010. godine do marta 2011. godine, kada je doneta Odluka o uvođenju promena (Odluka br. .. od 07.03.2011. godine), pa se samim tim, ne može ispitati da li je prestanak radnog odnosa tužiocu nastao usled objektivnih ekonomskih i organizacionih razloga kod poslodavca. Isto tako, tuženi nije doneo kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, što je suprotno članu 153. Zakona o radu, koja propisuje obavezu poslodavca da primeni kriterijume kod utvrđivanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, čak i u situaciji kada nema obavezu donošenja programa. Odsustvo konkretnih razloga za otkaz ugovora o radu i neprimene kriterijuma, osporeno rešenje čini nezakonitim.

Imajući u vidu sadržinu Odluke Upravnog odbora tuženog br. .. od 07.03.2011. godine, neprimenu kriterijuma, kao i sadržinu osporenog rešenje o otkazu ugovora o radu, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu.

Revizijom se ponavljaju žalbeni navodi koje je drugostepeni sud potpuno i pravilno ocenio, dajući pravilne materijalnopravne razloge, koje u svemu prihvata revizijski sud.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić